Ribar sa Kukovih ostrva Junior Apiuta preživeo je osam dana sam na otvorenom Pacifiku nakon što mu se tokom ribolova pokvario motor na čamcu.
Za to vreme borio se sa ogromnim talasima, hladnoćom i neizvesnošću da li će ikada više videti svoju porodicu. Tokom dramatične borbe za život, veliki talasi su ga dva puta izbacili iz čamca.
"Veliki talasi, mnogo viši od čamca, udarali su me sa obe strane. Ali nisam se plašio jer nikada nisam izgubio veru i nisam prestao da se molim", ispričao je za Gardijan.
Apiuta, koji dolazi sa malog atola Pukapuka na Kukovim ostrvima, kaže da mu je najteže bilo to što nije znao kuda ga more odnosi.
"Nisam izgubio nadu. Samo sam bio tužan", priznao je.
Kada je pao mrak, motor je potpuno prestao da radi
Njegova drama počela je 11. juna na rodnom ostrvu Pukapuka, koje se nalazi oko 1.140 kilometara severozapadno od Rarotonge, približno na pola puta između Novog Zelanda i Havaja.
Nakon što je igrao odbojku, otišao je kući po opremu za ribolov i isplovio na more. Duvao je jak vetar, a pratio je jato ptica koje je letelo iznad vode jer je to bio znak da se ispod površine nalazi riba. Ubrzo nakon toga motor je počeo da otkazuje.
"Zvučao je kao da kašlje", opisao je.
Motor se povremeno gasio i ponovo palio, a kada je pao mrak, potpuno je prestao da radi. Do tada je već ulovio nekoliko riba, ali nije imao alat kojim bi mogao da popravi kvar, dok je vetar postajao sve jači.
"Pomislio sam: treba li da skočim u more i plivam do ostrva? Znao sam da ne bih uspeo", rekao je.
Zato je ostao u čamcu. Kako je noć odmicala, svetla Pukapuke polako su nestajala na horizontu.
"Prva noć nije bila tako loša kao dani koji su usledili", prisetio se.
"Noću sam se smrzavao"
Sledeći dani bili su najteži. More je bilo uzburkano, neprestano je padala kiša, a hladnoća je postajala sve jača. Kako ga talasi ne bi odneli, sedeo je što niže u čamcu. U najtežim trenucima jedino što je mogao bilo je da održava ravnotežu čamca i izbacuje vodu koja je ulazila unutra.
Na čamcu je imao samo dve flaše vode, kantu, ribolovački pribor, prenosivi frižider i čaršav. Preživljavao je tako što je jeo male komade sirove ribe koju je ulovio, dok je kišnicu sakupljao u kantu. Od hladnoće se štitio čaršavom.
"Talasi su bili ogromni. Noću nisam mogao ništa. Smrzavao sam se", rekao je.
Sve vreme se molio za spas i tražio znak da pomoć dolazi. Trećeg dana, nakon večernje molitve, ugledao je svetla ribarskog broda.
"Bio sam presrećan", priznao je. Očajnički je veslao prema njemu, ali ga je vetar odneo u suprotnom pravcu i brod je nestao iz vidokruga.
Prevezen na Novi Zeland
Kako su dani prolazili, trudio se da štedi vodu, održava telesnu temperaturu i spreči da mu čamac potone. Osmog dana začuo je zvuk aviona, a nebo se razvedrilo. Avion novozelandskog ratnog vazduhoplovstva kružio je iznad njega i obavestio ribarske brodove u tom području da započnu potragu.
Ubrzo zatim približio mu se tajvanski ribarski brod. Apiuta je neprestano zviždao sve dok ga jedan član posade nije čuo i svetiljkom osvetlio njegov čamac.
Posle sedam noći i osam dana provedenih sam na okeanu, konačno je bio spasen. Na brodu se istuširao, pojeo prvi obrok i pozvao porodicu. Prva osoba kojoj se javio bila je njegova partnerka.
"Dušo, dobro sam", bile su prve reči koje joj je rekao.
Apiuta je potom prevezen na Novi Zeland, odakle će se uskoro vratiti kući. Kaže da će se ponovo baviti ribolovom, ali uz mnogo više opreza.
"Ne zaboravite da ponesete svetiljku, prsluk za spasavanje i kabanicu. I pre nego što isplovite, pomolite se", poručio je.
BONUS VIDEO:
