Rusija je privremeno obustavila sav železnički saobraćaj preko granice sa Finskom, Estonijom i Letonijom, zatvorivši ukupno sedam graničnih prelaza. Odluka ruske vlade dodatno zaoštrava tenzije na severozapadnom krilu NATO-a i prekida jednu od retkih preostalih direktnih kopnenih saobraćajnih veza između Rusije i Evropske unije.
Prema uredbi ruske vlade, od 1. jula 2026. godine obustavlja se kretanje ljudi, vozila, robe i tereta preko železničkih graničnih prelaza na pojedinim deonicama državne granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova dobilo je zadatak da o odluci zvanično obavesti tri zemlje, prenosi državna novinska agencija TASS.
Od sedam zatvorenih prelaza, pet se nalazi na rusko-finskoj granici: Viborg (Lenjingradska oblast), Vjarcilja i Ljutja (Karelija), Sankt Peterburg-Finljandski i Svetogorsk (Lenjingradska oblast). Preostala dva su Pečori-Pskovski u Pskovskoj oblasti (prema Estoniji) i Pitalovo, takođe u Pskovskoj oblasti (prema Letoniji).
Ova mera dolazi u vreme rastućih tenzija između Rusije i njenih severnih i baltičkih suseda, posebno nakon što su Finska i Švedska pristupile NATO-u. Sve tri baltičke države i Finska izražavaju sve veću zabrinutost zbog ruskih vojnih aktivnosti i hibridnih pretnji u pograničnom području.
Švedska je nedavno ponovo upozorila da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju Alijansi. Šef švedske vojne obaveštajne službe Tomas Nilson istakao je da Moskva širi vojnu infrastrukturu duž istočne granice NATO-a i da bi mogla da aktivira svoje planove čim oslobodi resurse nakon rata u Ukrajini, piše Kijev Post.
U aprilu je Rusija zapretila odmazdom baltičkim državama, optužujući ih da dopuštaju ukrajinskim dronovima prelet preko svog vazdušnog prostora. U maju je ruski dron ušao u vazdušni prostor Rumunije tokom napada na Ukrajinu, srušivši se na stambenu zgradu u Galaciju i povredivši civile.
Kao odgovor na ruske aktivnosti, baltičke zemlje i Ukrajina ubrzano jačaju svoje granice. Letonija je počela da postavlja betonske protivtenkovske barijere poznate kao „zmajevi zubi“ duž granice sa Rusijom, kao deo zajedničke Baltičke odbrambene linije. Estonija je sledila isti primer.
Ukrajina je postavila slične prepreke duž granice sa Belorusijom u Černigovskoj oblasti, uz bodljikavu žicu i rovove. Estonija je nedavno u Talinu postavila i prvo modularno javno sklonište od armiranog betona kako bi unapredila zaštitu civila u slučaju sve učestalijih incidenata sa ruskim dronovima u vazdušnom prostoru NATO-a.
Za sada nije poznato koliko će zatvaranje železničkih graničnih prelaza trajati niti da li će biti prošireno i na druge vrste saobraćaja. Analitičari upozoravaju da ovakve mere dodatno izoluju Rusiju od Evrope i doprinose daljoj militarizaciji granice između Rusije i NATO-a.
BONUS VIDEO:
(Večernji list/MONDO)
· Reaguj