Saudijska Arabija je gurnula odnose sa Sjedinjenim Državama u najdublju krizu poslednjih godina. Vašington sada razmatra smanjenje svog vojnog prisustva u kraljevini, nakon što je Rijad odbio da američkoj vojsci omogući korišćenje baza i vazdušnog prostora za operaciju "Project Freedom", piše Volstrit žurnal.
Operacija je bila zamišljena kao pokušaj SAD da obezbede prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, posle eskalacije rata sa Iranom.
Prema američkim izvorima, više od 100 američkih vojnih aviona trebalo je da poleti iz baza i sa brodova širom Bliskog istoka, ali je plan praktično udario u zid kada je Saudijska Arabija rekla ne.
Za Vašington je problem bio jednostavan: saudijske baze i saudijski vazdušni prostor bili su ključni za sprovođenje operacije. Bez njih, čitava zamisao brzog otvaranja morskog pravca kroz Ormuz izgubila je osnovu.
Zbog toga je operacija obustavljena svega nekoliko sati nakon što ju je predsednik Donald Tramp pokrenuo.
Pretnja presretačima i saudijsko popuštanje
Prema Volstrit žurnalu, Bela kuća je bila ogorčena saudijskim odbijanjem. Američka strana zapretila je da će obustaviti isporuku presretača koji su Saudijskoj Arabiji potrebni za odbranu od iranskih raketa i dronova.
To je bila posebno osetljiva tačka, jer je kraljevina tokom sukoba već bila izložena iranskim napadima prvenstveno po američkim bazama, ali i uključujući rakete i dronove usmerene ka istočnim energetskim zonama.
Saudijska Arabija je na kraju popustila, a prema ranijim izveštajima i Rijad i Kuvajt posle su ukinuli ograničenja za američku upotrebu baza i vazdušnog prostora. Ipak, američki zvaničnici su ocenili da šteta neće biti lako popravljena.
Operacija "Project Freedom" nije ponovo pokrenuta u prvobitnom obliku, a SAD su umesto toga tiho koordinisale kretanje brodova iz Zaliva noću, uz isključene transpondere.
Raskol je pokazao koliko se promenio odnos Vašingtona i Rijada. Decenijama je američko-saudijsko partnerstvo počivalo na jednostavnoj formuli: američka bezbednosna zaštita u zamenu za stabilnost energetskog poretka Zaliva.
Rat sa Iranom i kriza u Ormuzu sada su pokazali da Saudijska Arabija više ne želi automatski da prati američku liniju ako proceni da bi je to direktno uvuklo u novi talas iranske odmazde.
Rubio zaobišao Rijad
Dodatnu težinu krizi dala je poseta državnog sekretara Marka Rubija zemljama Persijskog zaliva. Rubio je prošle nedelje obišao Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt i Bahrein, ali ne i Saudijsku Arabiju. Prema izvorima upoznatim sa stavom kraljevine, saudijski zvaničnici su taj potez protumačili kao namerni gest prezira.
Rijad se, međutim, nije ponašao kao pasivan američki saveznik. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman izbegavao je korake koji bi dodatno otvorili front sa Iranom, dok je Saudijska Arabija tražila smirivanje krize i povratak diplomatskim kanalima. Za razliku od nekih drugih američkih partnera u regionu, kraljevina je pokušala da ograniči eskalaciju, ne da je proširi.
U Vašingtonu se zato sada razmatra preusmeravanje dela američkih snaga iz Saudijske Arabije ka državama koje su tokom rata bile spremnije da podrže američke operacije, uključujući Izrael i Jordan. Američki zvaničnici naglašavaju da su ti planovi još u ranoj fazi i da konačna odluka nije doneta.
Kraj stare saudijsko-američke sigurnosti
Ova epizoda ne znači nužno potpuni raskid između SAD i Saudijske Arabije, ali pokazuje kraj stare sigurnosti. Rijad više ne želi da bude samo platforma za američke operacije, posebno kada proceni da bi cena mogla da bude iranski udar na saudijsku teritoriju, naftnu infrastrukturu ili pomorske rute.
Istovremeno, SAD sve ozbiljnije razmatraju evakuaciju ili smanjenje prisustva u bazama koje se nalaze blizu Irana. Posle raketnih i dronovskih udara na američke objekte u Zalivu, pitanje više nije samo koliko američka vojska može da projektuje silu, već koliko njene baze u regionu mogu da izdrže odgovor.
Saudijsko odbijanje operacije "Project Freedom" zato je mnogo više od jedne diplomatske svađe. To je znak da se poredak u Persijskom zalivu pomera, a da američka vojska više ne može automatski da računa na baze, nebo i političko pokriće koje je decenijama smatrala gotovo zagarantovanim.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)
