Usred surovog antarktičkog pejzaža leda i snega, jedan glečer naizgled "krvari". Duboko crveni mlaz vode boji snežnobelu okolinu i ostaje u tečnom stanju čak i na temperaturama znatno ispod nule, a ovaj fenomen traje već više od jednog veka.
Reč je o Krvavim vodopadi, čiji je unutrašnji svet još neobičniji od spoljašnjosti, a nova naučna studija objavljena ove godine u časopisu Antarctic Science konačno je rasvetlila kako su uopšte nastali, piše Science Alert.
Misterija stara više od jednog veka
Kada je australijski geolog Grifit Tejlor 1911. godine prvi put naišao na ovu lokaciju, pretpostavio je da su za crvenkastu boju odgovorne alge i mesto nazvao Krvavi vodopadi. Međutim, bio je u zabludi - pokazalo se da se ne radi ni o krvi ni o algama.
Krvavi vodopadi su zapravo posledica sporog isticanja slane vode bogate gvožđem, zarobljene ispod severnog dela glečera Tejlor najmanje 1,5 milion godina. Drevni džep morske vode ostao je izolovan napredovanjem glečera.
Vremenom je voda postajala sve slanija, do te mere da se danas opisuje kao slanica koja ne može da se zaledi na uobičajenim temperaturama. Kada ta voda dospe na površinu, dolazi u kontakt sa kiseonikom i oksidira, slično rđanju gvožđa, što joj daje karakterističnu crvenu boju.
Skrivena mreža kanala u ledu
Decenijama nije bilo poznato kako se ova slana voda probija iz svog izvora, stotinama metara ispod leda, sve do površine. Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta Aljaske u Ferbanksu 2017. godine je konačno pratio njen put.
Koristeći radar, mapirali su 300 metara dug prolaz kroz skrivenu mrežu kanala pod pritiskom unutar glečera. Njihovo otkriće rešilo je još jednu zagonetku: kako tečna voda uopšte može da se kreće kroz tako hladan led? Pokazalo se da visoka slanost toliko snižava tačku ledišta da voda ostaje tečna.
Na mestima gde se ipak zamrzava, oslobađa se toplota koja zagreva okolni led, pomažući da ostatak kanala ostane otvoren.
"Iako može zvučati nelogično, voda prilikom smrzavanja oslobađa toplotu koja potom zagreva okolni, hladniji led. Glečer Tejlor je danas najhladniji poznati glečer koji ima stalan protok vode", objasnila je tada glaciološkinja Erin Petit, članica tima.
Život u potpunom mraku
Možda najfascinantniji deo Krvavih vodopada nije hemija, već ono što živi u tami ispod leda. Stotinama metara duboko, odsečena od sunčeve svetlosti, kiseonika i ostatka sveta više od milion godina, preživljava cela zajednica bakterija. Kao glavni izvor energije koriste sulfat, jer im ništa drugo nije dostupno.
Nikada nisu videle sunčevu svetlost niti "udisale" kiseonik, a tamo postoje još od vremena mnogo pre pojave ljudi. Mikrobiološkinji Džil Mikuki, danas sa Univerziteta Tenesi, bilo je potrebno nekoliko godina samo da dođe do upotrebljivog uzorka vode, ali analiza je otkrila složen mikrobni ekosistem.
Naučnici smatraju da ovo nije jedinstven slučaj na Antarktiku, a Krvavi vodopadi postali su ključno mesto za astrobiološka istraživanja kao realan primer kako bi ekstremna, ledena okruženja bez kiseonika mogla izgledati drugde u Sunčevom sistemu.
Pulsiranje glečera otkriveno slučajno
Nova studija u časopisu Antarctic Science, koju je vodio naučnik Piter Doran sa Državnog univerziteta Luizijane, razjašnjava proces isticanja vode. U septembru 2018. tim je, gotovo slučajno, imao tri odvojena instrumenta koja su istovremeno radila u blizini glečera Tejlor: GPS stanicu za praćenje površine glečera, kameru koja je svakodnevno snimala Krvave vodopade i niz temperaturnih senzora u jezeru ispod.
Iako nijedan instrument nije bio postavljen da zabeleži isticanje, dogodila se ono što tim naziva "srećnom slučajnošću posmatranja" - zabeležen je upravo takav događaj.
Tokom narednih nedelja, površina glečera spustila se za oko 15 milimetara, a njegovo kretanje napred usporilo se za skoro 10 odsto. Istovremeno, senzori u jezeru zabeležili su iznenadan dotok hladne vode, a kamera je gotovo svakodnevno snimala širenje crvene mrlje.
Zaključak naučnika je da se, kako raste pritisak u zarobljenoj slanoj vodi ispod glečera, ona povremeno probija na površinu u impulsima. Svaki takav impuls menja led iznad sebe, spuštajući njegovu površinu i usporavajući kretanje, nakon čega se ciklus ponovo pokreće.
Istraživači smatraju da bi dalje praćenje moglo otkriti da li se učestalost i intenzitet ovih događaja menjaju, čime bi Krvavi vodopadi postali prirodni sistem ranog upozorenja na promene unutar glečera Tejlor.
BONUS VIDEO:
