Rat u Ukrajini ulazi u novu, možda i najopasniju fazu od februara 2022. godine. Dok ukrajinski dronovi sve češće pogađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije, uključujući naftne terminale i energetsku infrastrukturu, na Zapadu raste uverenje da se Moskva nalazi pred ozbiljnim strateškim problemom.
Pitanje koje sve češće postavljaju zapadni zvaničnici nije da li Rusija može da nastavi rat, već kako će reagovati Vladimir Putin ako proceni da gubi inicijativu.
Britanski Financial Times piše da se u zapadnim prestonicama već razmatraju različiti scenariji mogućeg odgovora Kremlja, dok analitičari upozoravaju da nijedna opcija nije bez ogromnih posledica.
Šta je Putinov najveći problem?
Iako ruska vojska i dalje kontroliše veliki deo okupirane teritorije, poslednjih meseci pojavilo se nekoliko ozbiljnih izazova.
Ukrajina je značajno unapredila sposobnost izvođenja napada bespilotnim letelicama velikog dometa, pa se rat sve više prenosi i na rusku teritoriju. Poslednjih nedelja pogođeni su naftni terminali kod Sankt Peterburga, a u pojedinim delovima Rusije zabeleženi su i problemi u snabdevanju gorivom.
Istovremeno, zapadne procene govore da Rusija svakog meseca gubi desetine hiljada vojnika, dok uprkos velikim ljudskim i materijalnim resursima i dalje nema odlučujući proboj na frontu.
Putin se zbog toga našao u bezizlaznoj situaciji – ne želi da prihvati poraz, ali su mu mogućnosti da promeni tok rata sve ograničenije.
Prva opcija: Još brutalniji rat u Ukrajini
Najizvesniji scenario jeste nastavak intenziviranja napada na ukrajinske gradove.
To podrazumeva još više raketnih udara, napada dronovima i slanje dodatnih vojnika na front. Pominje se čak i mogućnost opšte mobilizacije u Rusiji.
Međutim, taj potez nosi ozbiljan politički rizik. Nova mobilizacija mogla bi da izazove nezadovoljstvo među građanima, dok bi povećanje broja vojnika teško promenilo situaciju na terenu ukoliko ne dođe do velikih taktičkih promena.
Druga opcija: Nuklearna pretnja
Od početka rata Kremlj je više puta pominjao mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Ipak, danas mnogi zapadni zvaničnici smatraju da je taj scenario manje verovatan nego pre dve godine.
Razlog je jednostavan – upotreba nuklearnog oružja mogla bi da izazove direktan odgovor Zapada, ali i ozbiljno naruši odnose Moskve sa Kinom, koja je jedan od najvažnijih partnera Rusije.
Zbog toga analitičari smatraju da nuklearne pretnje danas imaju više propagandnu nego realnu vojnu vrednost.
Treća opcija: Sukob sa NATO
Posebnu pažnju izazivaju upozorenja da bi Rusija mogla da izazove incident u baltičkim državama ili Poljskoj.
Takva provokacija ne bi nužno značila veliki rat, već bi mogla da posluži kao test jedinstva NATO saveza.
Cilj bi bio da se izazove politička kriza među zapadnim državama i poveća pritisak na Ukrajinu da pristane na teritorijalne ustupke.
Ipak, stručnjaci ocenjuju da bi ovo bio izuzetno rizičan potez, jer bi direktan sukob sa NATO mogao da preraste u rat mnogo širih razmera.
Četvrta opcija: Hibridni rat
Upravo ovu mogućnost mnogi smatraju najrealnijom.
Hibridni rat podrazumeva sajber napade, diverzije, sabotaže i napade na kritičnu infrastrukturu bez otvorenog vojnog sukoba.
Poslednjih godina evropske bezbednosne službe već su upozoravale na moguće ruske pokušaje sabotaže podmorskih kablova, gasovoda, železnice i logističkih centara.
Pominjani su i planovi za napade na transportne kompanije, kao i pokušaji atentata na pojedine evropske zvaničnike i predstavnike odbrambene industrije. Takvi potezi omogućili bi Moskvi da nanese štetu Zapadu bez direktnog ulaska u rat sa NATO.
U fokusu i Belorusija
Dodatnu zabrinutost izazvao je i nedavni sastanak Putina i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Na Zapadu postoji bojazan da bi Rusija mogla ponovo da iskoristi teritoriju Belorusije za nove operacije protiv Ukrajine.
Lukašenko, međutim, tvrdi da njegova zemlja ne želi da bude direktno uključena u sukob i da neće slati svoje vojnike na ukrajinski front.
"Sve opcije su loše"
Zaključak bi mogao bi da se sažme u jednoj rečenici – Putin i dalje ima mogućnost da eskalira rat, ali nijedna od opcija ne garantuje uspeh, dok svaka nosi ogromne političke, vojne i bezbednosne rizike.
Zbog toga se u zapadnim prestonicama naredni meseci posmatraju kao jedan od najkritičnijih perioda od početka rata. Procena mnogih analitičara jeste da bi upravo leto moglo da pokaže da li će Kremlj pokušati novi, rizičan potez ili će biti primoran da prihvati da se rat više ne odvija po planu koji je imao na početku invazije.
BONUS VIDEO:
· Reaguj