Na dnu Tajlandskog zaliva nalazi se pravo energetsko bogatstvo vredno oko 300 milijardi dolara, ali ono već 25 godina ostaje neiskorišćeno zbog dugotrajnog teritorijalnog spora između Tajlanda i Kambodže.
Ispod mora krije se gotovo 340 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i oko 700 miliona barela nafte, međutim dve države ne mogu da se dogovore kome pripada sporno područje od oko 26.000 kvadratnih kilometara.
U maju ove godine tajlandska vlada suspendovala je Memorandum o razumevanju iz 2001. godine, koji je predstavljao jedini okvir za pregovore o razgraničenju i zajedničkoj eksploataciji energetskih resursa. Kao odgovor, Kambodža je spor iznela pred Ujedinjene nacije, aktivirajući retko korišćen mehanizam predviđen Konvencijom UN o pravu mora, u pokušaju da primora Bangkok da se vrati za pregovarački sto.
Kambodžanski ministar rudarstva i energetike Rotanak Keo izjavio je za Forbes da bi eksploatacija nalazišta donela ogromne ekonomske i energetske koristi i Kambodži i Tajlandu, ali i čitavom regionu ASEAN-a.
"Svako potencijalno otkriće u ovom području sigurno bi donelo ekonomske i energetske koristi Tajlandu, Kambodži i široj regiji ASEAN-a. Zato Kambodža već 25 godina ulaže velike napore kako bi se spor rešio mirnim putem", rekao je Keo.
Oko čega se spore dve zemlje?
Koreni spora sežu u rane sedamdesete godine prošlog veka, kada su Tajland i Kambodža jednostrano povukli pomorske granice u Tajlandskom zalivu. Međutim, nikada nisu postigli dogovor gde se završava teritorija jedne, a počinje teritorija druge države.
Zbog toga je nastalo područje preklapajućih teritorijalnih zahteva, koje pokriva oko 26.000 kvadratnih kilometara mora.
Memorandum iz 2001. godine trebalo je da omogući mirne pregovore o razgraničenju i zajedničkom razvoju nalazišta nafte i gasa, ali tokom više od dve decenije nije postignut konkretan dogovor.
Zašto je Tajland odustao?
Situacija se promenila ove godine kada je vlada tajlandskog premijera Anutina Čarnvirakula odlučila da se povuče iz sporazuma.
Odluka je doneta nakon oružanih sukoba duž zajedničke granice dve zemlje, tokom kojih je raseljeno gotovo 650.000 civila. Prema podacima iz juna, oko 36.000 stanovnika Kambodže, među kojima je i 12.000 dece, i dalje se nalazi u privremenim kampovima.
Bangkok tvrdi da za 25 godina pregovora nije ostvaren nikakav značajan napredak i da je postojeći okvir izgubio svrhu. Tajland smatra da bi najpre trebalo utvrditi tačnu pomorsku granicu, dok Kambodža insistira da se paralelno razvijaju zajednička nalazišta i prihodi dele po modelu 50:50.
Tajlandski premijer poručio je da njegova zemlja neće prihvatiti nijedno rešenje koje bi je dovelo u nepovoljan položaj.
Šta ako dogovora ne bude?
Najizvesniji scenario nije novi sukob, već nastavak višedecenijske blokade.
Sporno područje već je podeljeno na četiri koncesiona bloka u kojima prava imaju velike svetske energetske kompanije, među kojima su američki ConocoPhillips, japanski Idemitsu Kosan, francuski TotalEnergies i kineski CNOOC.
Međutim, nijedna od njih ne želi da ulaže ozbiljan kapital dok dve države ne postignu konačan sporazum.
Prema rečima ministra Keoa, predstavnici energetskih kompanija ohrabruju Kambodžu da nastavi pregovore i pronađe mirno rešenje.
U međuvremenu, investicije se sve više preusmeravaju ka projektima energetske tranzicije, dok interesovanje za nova nalazišta fosilnih goriva opada.
Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak spora mogao da ima ozbiljne posledice po energetsku bezbednost jugoistočne Azije, koja već više od 80 odsto uvoza nafte i gasa obezbeđuje iz regiona van ASEAN-a, uglavnom preko Ormuskog moreuza.
Dok politički spor traje, ogromne rezerve nafte i gasa vredne oko 300 milijardi dolara i dalje ostaju zarobljene ispod dna Tajlandskog zaliva - bez vlasnika i bez ikakve ekonomske koristi.
BONUS VIDEO:
(N1Info.ba/Mondo)
