Kineska spoljna trgovina u prvoj polovini 2026. godine porasla je za 16,9 odsto na godišnjem nivou i dostigla je 25,47 biliona juana (oko 3,75 biliona američkih dolara). To je prvi put da je vrednost trgovine u ovom periodu premašila 25 biliona juana, pokazuju najnoviji Generalne uprave carina Kine.
Kina je tako zadržala poziciju najveće svetske trgovinske sile u robnoj razmeni, navodi se u podacima Generalne uprave carina.
Od ukupne vrednosti spoljne trgovine, izvoz je porastao za 13,4 odsto na godišnjem nivou - na 14,73 biliona juana, čime je nastavljen gotovo trogodišnji rast. Uvoz je porastao za 22,1 odsto, na 10,74 biliona juana. To je za 8,7 procentnih poena više od stope rasta izvoza i doprinosi uravnoteženijem razvoju trgovine.
U prvoj polovini godine, obim uvoza osnovnih sirovina, uključujući energente i rude metala, povećan je za 3,4 odsto, uvoz mašinskih i električnih proizvoda porastao je za 28, dok je uvoz poljoprivrednih proizvoda povećan za 8,6 odsto.
„Kineska spoljna trgovina zadržala je snažan zamah u prvoj polovini godine, uz visok rast i stabilno poslovanje, a ostvaren je i značajan napredak u stabilizaciji obima trgovine i unapređenju njene strukture“, izjavio je Vang Đun, zamenik direktora Generalne uprave carina, na konferenciji za medije Kancelarije za informisanje Državnog saveta.
U drugom kvartalu ove godine ukupna vrednost uvoza i izvoza dostigla je 13,61 bilion juana, što predstavlja rast od 18,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine i najvišu kvartalnu stopu rasta od trećeg kvartala 2021. Samo u junu trgovinska razmena porasla je za 24,2 odsto na godišnjem nivou, čime je nastavljen rast sedamnaesti mesec zaredom.
Trgovinska razmena sa zemljama učesnicama inicijative „Pojas i put“ porasla je za 14,8 odsto i dostigla 12,97 biliona juana u prvoj polovini godine, što čini 50,9 odsto ukupne spoljne trgovine Kine. Trgovina sa susednim zemljama povećana je za 20,6 odsto, dok je trgovina sa Latinskom Amerikom, Afrikom i Evropskom unijom porasla za 16,2, 19,6, odnosno 10,2 odsto. Trgovinska razmena sa zemljama Centralne i Istočne Evrope povećana je za 11 odsto, čime je nastavljen rast desetu godinu zaredom.
U periodu od januara do juna privatna preduzeća učestvovala su sa 57 odsto u ukupnoj vrednosti spoljne trgovine, pri čemu je njihova razmena porasla za 17 odsto na 14,53 biliona juana. Spoljna trgovina preduzeća sa stranim kapitalom i državnih preduzeća povećana je za 17,1, odnosno 16,8 odsto.
Istočni delovi Kine zadržali su vodeću poziciju sa više od 20 biliona juana uvoza i izvoza, uz rast od 16,5 odsto, što čini 78,8 odsto ukupne spoljne trgovine zemlje. Zapadni, centralni i severoistočni regioni ostvarili su rast od 20,3, 20, odnosno 8,6 odsto.
Izvoz mašinskih i električnih proizvoda povećan je za 20,1 odsto na 9,36 biliona juana i činio je 63,5 odsto ukupnog izvoza, što je za 3,5 procentnih poena više nego godinu ranije. Izvoz proizvoda visoke tehnologije porastao je za 39 odsto, na 3,26 biliona juana, dok je izvoz proizvoda domaćih brendova povećan za 25,4 odsto, a njihov udeo u ukupnom izvozu porastao je za 2,4 procentna poena.
Novi pokretači rasta takođe dobijaju na značaju.
“Uvoz i izvoz računarske opreme, uključujući elektronske komponente i delove za računare, porastao je za 56,6 odsto na 5,13 biliona juana u prvoj polovini godine, dok su proizvodi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, zeleni niskougljenični proizvodi i vrhunska oprema zabeležili snažan rast izvoza”, rekao je Vang.
Prema njegovim rečima, ukupno 267 hiljada spoljnotrgovinskih preduzeća proširilo je poslovanje na nova tržišta u prvoj polovini godine, a njihova ukupna trgovinska razmena porasla je za 22,6 odsto i činila je gotovo 70 odsto ukupne spoljne trgovine Kine.