Miralem Ljuljanović, državljanin Crne Gore, nalazi se na listi "Najgori od najgorih" koju je zvanično objavilo Ministarstvo nacionalne bezbednosti SAD (DHS). Ljuljanović se na toj listi našao zbog "zavere za reketiranje", "organizovanja ilegalnog kockanja" i prenosa informacija o "klađenju".
Prema optužnici Saveznog suda u Njujorku (SDNY), optužnica se odnosi na organizovanu kriminalnu grupu poznatu kao "Diamond Enterprise", na čijem čelu je bio ozloglašeni Abduraman Iseni, poznatiji pod nadimkom "Diamond".
Ova kriminalna grupa je funkcionisala kao visoko organizovana jedinica sa ciljem sticanja ogromne finansijske koristi. Grupa se bavila vodećim biznisom ilegalnog kockanja, međunarodnim prenosom informacija o sportskom klađenju, pranjem novca stečenog kriminalnim aktivnostima.
U samom centru svih ovih operacija, uz Isenija, nalazio se Miralem Ljuljanović. Dok je Iseni iz senke kontrolisao čitavu mrežu, Ljuljanović je imao ključnu ulogu na terenu - bio je zadužen za svakodnevno upravljanje jednim od glavnih baza ove organizacije.
Optužnica otkriva da su se kriminalne aktivnosti ove grupe odvijale iza zatvorenih vrata tri kafića u Bruklinu: "Sports Cafe", "Oasis Cafe" i Ljuljanovićevog "Friendly Cafe".
Ljuljanović je imao odgovornost da svakodnevno upravlja objektom "Friendly Cafe" u periodu od 2018. do februara 2020. godine. Ovaj kafić je bio paravan za kriminalne aktivnosti:
- Reket: Ljuljanović je na mesečnom nivou isplaćivao vođi grupe deo profita ostvarenog od ilegalnih kockarskih aparata i igara u "Friendly Cafe"
- Strani serveri: Tokom 2017. i 2019. godine, Ljuljanović je sa saradnikom delio pristupne podatke (korisničko ime i šifru) za inostrani sajt koji je služio za vođenje evidencije i sakupljanja podataka o ilegalnom sportskom klađenju
Utvrđeno je i da je u februaru, neposredno pred hapšenje, Ljuljanović nastavo aktivno da upravlja ovim objektom i organizovao ilegalne igre na sreću, uprkos merama opreza koje je grupa preduzimala poput sastanka uživo, korišćenja šifrovanog jezika da bi izbegli prisluškivanje policije.
Proglašen krivim i osuđen
Federalno tužilaštvo tereti Ljuljanovića po tri ključne tačke optužnice, od kojih svaka nosi višegodišnje zatvorske kazne:
- Zavera za reketiranje (Racketeering Conspiracy - RICO): Aktivno učešće u kriminalnoj grupi "Diamond Enterprise" kroz pranje novca, ilegalno kockanje i kršenje zakona države Njujork
- Zavera za vođenje ilegalnog kockarskog biznisa: Vođenje biznisa koji je brojao više od pet ljudi, radio neprekidno duže od 30 dana i ostvarivao dnevne prihode veće od 2.000 dolara
- Zavera za prenos informacija o klađenju: Korišćenje žičanih i internet komunikacija za slanje uloga i sportskih opklada van granica SAD
Ljuljanović je u ovom postupku proglašen krivim i osuđen.
Upravo zbog te presude američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) ga je uvrstilo na listu "Najgori od najgorih".
Još četvorica Crnogoraca na zloglasnoj listi
Podsetimo, američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) objavilo je krajem 2025. godine listu "najgori od najgorih", koja se odnosi na spisak osoba koje su službe te zemlje uhapsile zbog teških krivičnih dela.
Reč je uglavnom o imigrantima, a na listi se nalaze i četvorica muškaraca poreklom iz Crne Gore.
Četvorica uhapšenih poreklom iz Crne Gore terete se za različita krivična dela - od posedovanja oružja i droge, preko reketiranja i falsifikovanja, do napada na druga lica.
Vladimir Radunović, Hasan Čekić, Aleksandar Kavaja i Damir Pejčinović hapšeni su u različitim američkim saveznim državama - Pensilvaniji, Njujorku, Viskonsinu i Nju Džerziju.
Na spisku i Srpkinja
Srpkinja Milica Šumaković našla se na istoj ovoj listi.
Uhapšena Srpkinja, Milica Šumaković iz Čikaga je 2024. godine osuđena na godinu i po dana zatvora po federalnoj optužnici zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je izvršila prevaru u vreme pandemije koronavirusa i proneverila 16 miliona dolara preko kredita i pomoći za mala preduzeća koja je tada država SAD davala. Kaznu izdržava u Federalnom zatvoru Alisvil u Alabami.
Zajedno sa još šestoro Srba razvila je šemu u kojoj je podneto više od 300 lažnih zahteva kojima se traži više od 40 miliona dolara beneficija iz Programa zajmova za ekonomske štete usled katastrofe (EIDL).
Program EIDL imao je za cilj da obezbedi pomoć u vidu kredita ili grantova za pokrivanje obrtnog kapitala i drugih troškova za preduzeća koja su pretrpela finansijske gubitke tokom pandemije.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
