Crvena zvezda će i desetu sezonu zaredom učestvovati u grupnoj fazi nekog od UEFA takmičenja. Od 2017. godine i dolaska Vladana Milojevića bez dileme može da se kaže da niko u Evropi ne igra bolje kvalifikacione utakmice od nje; prošla je čak 22 od 26 protivnika u kvalifikacijama, uglavnom za Ligu šampiona (šest u Ligi Evrope i tu ima maksimalan učinak), a samo su je izbacivali Omonija, Šerif, Makabi i Pafos.
Međutim, ni u jednom od tih mečeva Crvena zvezda nije odigrala tako slabo kao što je bio slučaj u Sombathelju protiv Hapoela iz Berševe. Zapravo, bila je to najgora utakmica Crvene zvezde u evropskim kvalifikacijama još od debakla protiv Sasuola (3:0) pod palicom Miodraga Božovića, pre ravno 10 godina.
Za tih deset godina, Zvezda je drastično napredovala na svim poljima i kao što smo već rekli postala je standardni učesnik UEFA takmičenja, tako da je navijače sigurno izuzetno zabolela bleda partija koja podseća na mnogo mračnija vremena za klub. Ono što je pak uteha je što "jedan loš dan", kako je to nazvao trener Dejan Stanković, po teoriji verovatnoće, teško da može da se ponovi i za sedam dana kada Zvezda bude igrala revanš pred svojim navijačima.
Ima minus od jednog gola zaostatka, što je jedina iole pozitivna stvar iz svega viđenog u Sombathelju gde je Hapoel Berševa mogla i ubedljivije da slavi, što Zvezdi daje šansu da u revanšu ispravi sve ono što nije valjalo. A mnogo toga nije, baš kao da su svi od golmana, preko igrača, trenera, njegovih asistenata, analitičara i doktora ustali na levu nogu.
Ne ulazi Stanković u Ligu šampiona, već Zvezda
Od povratka na klupu Crvene zvezde Dejan Stanković delovao je daleko manje nervozno nego u svom prvom mandatu u kome kao da ga je često "nadjačavala" njegova igračka strana ličnosti. U Zvezdu se vratio kao formiran trener, s iskustvima koja je i te kako prikupio u Italiji, Mađarskoj i na kraju u Rusiji, gde je posebno morao da razvije "deblju kožu" usled pritiska u Spartaku. To je i pokazao tokom proleća u Zvezdi, ali već na prvom ozbiljnijem izazovu u Evropi - sve po starom.
S obzirom na to da su tri od četiri pomenuta protivnika s početka teksta - od kojih je Zvezda ispadala u kvalifikacijama - bili baš u njegovom prvom mandatu, Dejan Stanković zna da ima "nešto da dokaže".
"To je jedna kost u grlu koja mi je ostala...", rekao je Stanković u svom prvom obraćanju prošlog decembra: "U tim momentima mislio sam da je to bila ta šansa i nisam znao da li ću se ikada vratiti u Zvezdu. Ali ti praviš planove da ti se Bog smeje. I preko noći okrene se sve i vratim se u Crvenu zvezdu. Nadam se da ću imati šansu da izbrišem taj zarez. To mi je san, to mi je cilj, verovatno najveći. A neće biti lako da se ispuni taj cilj, to znam. Treba da se prođe dosta toga, da se poklope još neke situacije da bi došao do prilike da izbrišem taj 'zarez'".
Iako je sam to spomenuo, Stanković se u Sombathelju brecnuo na spominjanje pritiska koji je na njemu zbog Omonije, Šerifa i Makabija, pogrešno preusmerivši sve na svoja pleća. Ne ulazi Stanković u Ligu šampiona, već Crvena zvezda.
"Mislite da će fudbal da stane ako ne uđem četvrti put u Ligu šampiona? Nije mi prijatno, ali uradiću sve u revanšu da prođemo dalje. U Zvezdi je uvek pritisak, za svakog trenera i za svakog igrača. Želim da pritisak bude na meni, a ne na igračima. Od njih tražim da budu čvršći na terenu. Ja nemam nikakav problem...", naglasio je Stanković koji možda štiti svoje fudbalere na ovaj način, ali isto tako ne čini sebi uslugu jer pod pritiskom se teže donose odluke.
Ima li tvrdoglavosti i inata?
Tri puta je Dejan Stanković stao u odbranu Derika Lukasena koji je zajedno sa Mateušom Magaljaešom poklonio gol Hapoelu. Hteo je da zaštiti svog igrača koji je na debiju označen kao glavni krivac za poraz, insistirao je da bi ga opet stavio u startnu postavu, ponovio je da bi izveo isti tim od starta protiv Hapoela - iako je na poluvremenu napravio tri izmene - dok je i u zamene na kraju susreta bio siguran.
Tada su u igru ušli Aleksandar Katai i Loizos Loizou, dok je na klupi recimo ostao Džej Enem: "Možda bih drugačije napravio poslednje dve izmene. Možda...", zapitao se Dejan Stanković, svestan da mora da pazi i kako će njegovi igrači razumeti poruku.
"Ponovo bih reskirao sa Lukasenom. Dobiću ga boljeg u revanšu. Ne inatim se, taj igrač mi treba. Napraviće razliku".
Svi igrači su podbacili
Iako je Dejan Stanković pokušao da odbrani svoje igrače istakavši da "sve ide na njega", mora se ipak postaviti pitanje njihove odgovornosti. Trojicu je zamenio na poluvremenu (Ivanić, Kostov i Abu Fani) i neophodno je objašnjenje zašto su bez energije ušli u meč, dok nisu jedini koji su individualno bili vrlo loši. Seol je upadljivo "čuvao" noge u prvom poluvremenu kada nije ulazio u duele na protivničkoj polovini, što se ispravilo u nastavku, Eraković je pravio greške kao na početku karijere, Tiknizjan je tek trčanjima pokazivao da je na terenu bez konkretnog doprinosa, Arnautović je ponovo uveo do nervoze svoje saigrače stalnim gestikuliranjima i tako dalje...
Crvena zvezda je dobila 93 od 173 duela na meču (14 više od Hapoela), ali je na protivničkoj polovini imala tek 35 od 79.
Individualno, igrači Zvezde su morali više da pruže, to je i ono što je trener tražio od njih - da vidi dribling, da kvalitetom koji nesumnjivo imaju "razbiju" organizovanost protivnika i da upravo nepredvidiv potez dovede do njihove prednosti. Kada se na to sve doda i neuobičajeno slab odgovor Zvezdinog stručnog štaba na protivnika, dobije se najlošiji nastup od Sasuola.
Zvezda je bila ispod svakog nivoa i čak i sa igračem više je konstantno bila daleko od igrača Hapoela, kasnila je na svaki duel i nije imala potrebnu agresivnost u njemu, tako da je igrala u brzini koja ne da nije dovoljna za Ligu šampiona, nego ni za njene kvalifikacije. Zato je i poražena u Mađarskoj, a dobro je da je na takvim greškama uglavnom učila i još ima mesta za ispravku.
Zato je naredni meč u Beogradu od izuzetnog značaja i može da definiše celu sezonu Crvenoj zvezdi. Ne Dejanu Stankoviću.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj