Jedan od najupečatljivijih primera kolektivne solidarnosti u ekonomskoj istoriji zabeležen je u Južnoj Koreji 1998. godine, kada je više od 3,5 miliona građana predalo zlatni nakit, burme, medalje i porodične dragocenosti kako bi pomogli zemlji da prevaziđe duboku ekonomsku krizu.
Inicijativa je pokrenuta 5. januara 1998. godine, nekoliko nedelja nakon što je zemlja postigla sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o paketu finansijske pomoći vrednom 58 milijardi dolara. Cilj akcije bio je jačanje deviznih rezervi i pokrivanje dela spoljnog duga.
Milioni građana Južne Koreje odazvali su se pozivu
Kampanja, organizovana uz podršku državne televizijske mreže KBS i banaka širom zemlje, prvobitno je trebalo da traje svega nekoliko dana. Međutim, zbog nezapamćenog odziva građana produžena je do 30. aprila 1998. godine.
Tokom prva dva dana učestvovalo je oko 500.000 ljudi, a do sredine januara broj učesnika premašio je milion. Pre kraja meseca više od 1,67 miliona građana već je doniralo zlatne predmete.
Po završetku akcije prikupljeno je oko 227 tona zlata, čija je tadašnja vrednost iznosila približno 2,13 milijardi dolara. Ukupno je učestvovalo 3,51 milion građana, što je predstavljalo gotovo 23 odsto svih domaćinstava u Južnoj Koreji.
Građani su poklanjali dragocenosti od neprocenjive sentimentalne vrednosti
Donacije nisu stizale od velikih kompanija, već od običnih građana koji su se odricali predmeta sa velikim ličnim značajem. Mladenci su poklanjali svoje burme, roditelji tradicionalne zlatne prstenove koji se deci daruju za prvi rođendan kao simbol blagostanja, dok su među donacijama bili i vojna odlikovanja, olimpijske medalje i porodične dragocenosti.
Među učesnicima akcije bio je i kardinal Stefan Kim Su Hvan, jedna od najuglednijih ličnosti u zemlji, koji je poklonio zlatni krst koji je dobio kada je 1969. godine imenovan za kardinala.
Akcija iz 1998. godine nije bila presedan u Južnoj Koreji. Inspiraciju je pronašla u sličnoj inicijativi iz 1907. godine, kada su građani tadašnjeg Korejskog carstva prikupljali novac i dragocenosti kako bi otplatili dug prema Japanu.
Nekoliko nedelja pre sporazuma sa MMF-om, jedna ženska organizacija u zemlji već je pokrenula akciju prikupljanja zlatnih prstenova, koja je kasnije postala temelj velike nacionalne kampanje.
Rezultati akcije imali su ogroman simbolički značaj
Prikupljeno zlato je istopljeno, pretvoreno u poluge i prodato na međunarodnom tržištu, a prihod je iskorišćen za otplatu dela spoljnih finansijskih obaveza Južne Koreje.
Iako je prikupljenih oko 2,13 milijardi dolara predstavljalo svega 3,7 odsto ukupnog paketa pomoći MMF-a, inicijativa je imala ogroman simbolički značaj. Poslala je poruku da su milioni građana spremni da se lično žrtvuju kako bi pomogli oporavku nacionalne ekonomije.
Uporedo sa prikupljanjem zlata, vlada je sprovela opsežne ekonomske reforme, restrukturiranje kompanija, otvaranje zemlje za strane investicije i reforme tržišta rada, u skladu sa programom Međunarodnog monetarnog fonda.
Ti potezi dali su rezultate. Južna Koreja je u avgustu 2001. godine uspela da otplati kredit Međunarodnom monetarnom fondu gotovo tri godine pre predviđenog roka, ostvarivši jedan od najbržih ekonomskih oporavaka u savremenoj istoriji.
BONUS VIDEO:
