Posle više od tri decenije danas je pred sudom u Pnom Penu počelo suđenje trojici vođa Crvenih Kmera, optuženih za kambodžanska "polja smrti".
Sudija Nil Non proglasio je suđenje, koje je pod patronatom UN, otvorenim i pročitao imena trojice vođa Crvenik Kmera: Nuon Čea (85), Khije Sampana (80) i Jeng Sarija (86) kojima će se suditi u glavnom gradu Kambodže.
Optužbe preživelim članovima najužeg rukovodstva komunističkog pokreta sastoje se od zločina protiv čovečnosti, genocida, progona po verskoj pripadnosti, ubistava i mučenja u periodu vladavine terora u tadašnjoj Kampučiji od 1975. do 1979. godine, preneo je AP.
Procenjuje se da je u najgorim zločinima počinjenin u 20. veku 1,7 miliona ljudi ubijeno, umrlo od gladi, iscprljenosti ili nedostatka zdravstvene zaštite, kao rezultate radikalne politike Crvenih Kmera koji su ispraznili gradove i celu zemlju pretvorili u radni logor, u nastojanju da se stvori novo socijalističko društvo.
Intelektualci, zanatlije, privrednici i svako ko je smatran opasnošću po sistem, bio je zatvaran, mučen i često ubijan.
Predstavnik suda Huj Vanak je proces okarakterisao kao "najvažnije suđenje na svetu" zbog ranijih visokih položaja optuženih i istakao da "ono šalje poruku da je suđenje, koje su preživeli čekali više od tri decenije, konačno počelo".
Optuženi, danas starci koji su na optuženičkim klupama sedeli sa svojim advokatima, su Nuon Čea, koji je posle Pol Pota bio drugi čovek i ideolog režima, bivši premijer Kije Sampan i bivši ministar inostranih poslova Jeng Sari.
Četvrta optužena, supruga Jenga Sarija, Tirit (79), proglašena je nesposobnom da prati suđenje jer ima Alćajmerovu bolest. Tokom vladavine Crvenih Kmera ona je bila ministar za društvena pitanja.
Vođa Crvenih Kmera Pol Pot umro je 1998. u džunglama Kambodže kao zarobljenik svojih nekadašnjih saboraca, koji su nakon odlaska s vlasti vodili gerilski rat prvo protiv okupacionih vijetnamskih trupa, a kasnije legalnih vlasti u Pnom Penu sve do kraja 1990-tih.
Postoji ozbiljna zabrinutost da pravda možda neće biti izvršena ukoliko neki od optuženih umre pre nego što se suđenje završi.
Prošlog septembra sud je saopštio da će razdvojiti optužnice kako bi ubrzao proces. Trenutno suđenje se odnosi na optužbe protiv nasilnog preseljavanja ljudi i zločina protiv humanosti.
"To je prvi put da se sudi visokim funkcionerima Crvenih Kmera pred sudom koji podržava međunarodna zajedica. To je takođe prvi put da će hiljade žrtava imati priliku da pred sudom iznesu svoje priče i traže naknadu za pretrpljene patnje", rekla je Kler Dafi iz Inicijative za pravdu otvorenog društva, koja će pratiti rad suda.
Pol Pot je poveo Crvene kmere u otvorenu borbu za osvajanje vlasti nakon državnog udara 1970. godine kojim je uspostavljena pro-američka vlada koja je uvukla Kambodžu u vihor Vijetnamskog rata.
Kada su Crveni kmeri preuzeli vlast 1975. godine zatvorili su zemlju od uticaja spoljnog sveta i poslali stotine hiljada ljudi iz gradova u seoske komune u nastojanju da se zemlja pretvori u socijalističku utopiju.
Usledio je privredni i društveni haos i kolaps, koji je samo još više pojačao paranoju Crvenih kmera da su oni koji nisu s njima njihovi neprijatelji i da rade za SAD ili Vijetnam, pa ih treba eliminisati.
Vijetnam je 1979. posla trupe u Kambodžu, zbacio s vlasti Crvene kmere i organizovao marionetsku vladu.
Sredinom 80-tih, Hanoj je pod pritiskom međunarodne zajednice povukao trupe iz Kambodže, a početkom 1990-tih prestankom građanskog rata uspostavljena je politicka stabilnost i u zemlji proglašena ustavna monarhija.
(Tanjug)
Optužbe preživelim članovima najužeg rukovodstva komunističkog pokreta sastoje se od zločina protiv čovečnosti, genocida, progona po verskoj pripadnosti, ubistava i mučenja u periodu vladavine terora u tadašnjoj Kampučiji od 1975. do 1979. godine, preneo je AP.
Procenjuje se da je u najgorim zločinima počinjenin u 20. veku 1,7 miliona ljudi ubijeno, umrlo od gladi, iscprljenosti ili nedostatka zdravstvene zaštite, kao rezultate radikalne politike Crvenih Kmera koji su ispraznili gradove i celu zemlju pretvorili u radni logor, u nastojanju da se stvori novo socijalističko društvo.
Intelektualci, zanatlije, privrednici i svako ko je smatran opasnošću po sistem, bio je zatvaran, mučen i često ubijan.
Predstavnik suda Huj Vanak je proces okarakterisao kao "najvažnije suđenje na svetu" zbog ranijih visokih položaja optuženih i istakao da "ono šalje poruku da je suđenje, koje su preživeli čekali više od tri decenije, konačno počelo".
Optuženi, danas starci koji su na optuženičkim klupama sedeli sa svojim advokatima, su Nuon Čea, koji je posle Pol Pota bio drugi čovek i ideolog režima, bivši premijer Kije Sampan i bivši ministar inostranih poslova Jeng Sari.
Četvrta optužena, supruga Jenga Sarija, Tirit (79), proglašena je nesposobnom da prati suđenje jer ima Alćajmerovu bolest. Tokom vladavine Crvenih Kmera ona je bila ministar za društvena pitanja.
Vođa Crvenih Kmera Pol Pot umro je 1998. u džunglama Kambodže kao zarobljenik svojih nekadašnjih saboraca, koji su nakon odlaska s vlasti vodili gerilski rat prvo protiv okupacionih vijetnamskih trupa, a kasnije legalnih vlasti u Pnom Penu sve do kraja 1990-tih.
Postoji ozbiljna zabrinutost da pravda možda neće biti izvršena ukoliko neki od optuženih umre pre nego što se suđenje završi.
Prošlog septembra sud je saopštio da će razdvojiti optužnice kako bi ubrzao proces. Trenutno suđenje se odnosi na optužbe protiv nasilnog preseljavanja ljudi i zločina protiv humanosti.
"To je prvi put da se sudi visokim funkcionerima Crvenih Kmera pred sudom koji podržava međunarodna zajedica. To je takođe prvi put da će hiljade žrtava imati priliku da pred sudom iznesu svoje priče i traže naknadu za pretrpljene patnje", rekla je Kler Dafi iz Inicijative za pravdu otvorenog društva, koja će pratiti rad suda.
Pol Pot je poveo Crvene kmere u otvorenu borbu za osvajanje vlasti nakon državnog udara 1970. godine kojim je uspostavljena pro-američka vlada koja je uvukla Kambodžu u vihor Vijetnamskog rata.
Kada su Crveni kmeri preuzeli vlast 1975. godine zatvorili su zemlju od uticaja spoljnog sveta i poslali stotine hiljada ljudi iz gradova u seoske komune u nastojanju da se zemlja pretvori u socijalističku utopiju.
Usledio je privredni i društveni haos i kolaps, koji je samo još više pojačao paranoju Crvenih kmera da su oni koji nisu s njima njihovi neprijatelji i da rade za SAD ili Vijetnam, pa ih treba eliminisati.
Vijetnam je 1979. posla trupe u Kambodžu, zbacio s vlasti Crvene kmere i organizovao marionetsku vladu.
Sredinom 80-tih, Hanoj je pod pritiskom međunarodne zajednice povukao trupe iz Kambodže, a početkom 1990-tih prestankom građanskog rata uspostavljena je politicka stabilnost i u zemlji proglašena ustavna monarhija.
(Tanjug)
