Srbija i Hrvatska će 2021. godine uveliko biti članice Sjedinjene evropske države (SED), novog bloka u kojem će dominantu ulogu imati Nemačka
Taj novi blok nastaće nakon istupanja Velike Britanije i Skandinavije iz Evropske unije, smatra profesor Najal Ferguson sa Harvarda.
U okviru svoje vizije jedne potpuno drugačije evropske zajednice, izložene u autorskom članku objavljenom na sajtu "Volstrit džornala", Ferguson piše da će Evropa, deset godina nakon velike ekonomske krize, izgledati sasvim drugačije.
Evropa će 2021. godine, deset godina nakon velike ekonomske krize, kako smatra ovaj profesor istorije, biti podeljena na četiri bloka - Rusiju, Veliku Britaniju, Nordijsku ligu i SED, prenosi "Blic".
Britanija će iz postojeće EU, predviđa Ferguson, istupiti pošto premijer Dejvid Kameron, koji će za 10 godina biti na početku svog četvrtog mandata, popusti pred evroskepciticama u svojoj stranci i raspiše referendum, na kojem će se javnost gotovo dvotrećinskom većinom izjasniti za izlazak iz evropskog bloka.
Šveđani i Danci, nakon uspeha populista na izborima u Finskoj, odbiće nemački predlog za zajedničko spasavanje posustalih ekonomija južne Evrope, a Norvežani će ubrzo osnovati Nordijsku ligu kojoj će pristupiti Švedska, Danska, Finska i Island.
Ferguson smatra da će u Nemačkoj doći do velikih potresa na političkoj sceni već 2013. godine, s porazom kancelarke Angele Merkel na izborima.
Profesor sa Harvarda navodi da će, zatim, nova socijaldemokratska vlada u Berlinu nastaviti s politikom širenja EU, a da će već 2014. ubediti preostalu 21 članicu ovog bloka da uđu u novi - SED, pod njenim patronatom.
Novi blok, čije će se sedište premestiti iz Brisela u Beč, s pristupanjem ostalih zemalja bivše SFRJ BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije, imaće 28 članica, a s raspadom Belgije na flamansku i valonsku državu, koji autor takođe predviđa, dobiće još jednu članicu.
Autor, između ostalog, piše da će evro uspeti da preživi velike potrese u narednoj deceniji, a da će nemački zvaničnici razmatrati novu konferenciju na Jalti, na kojoj bi istočna Evropa bila podeljena na rusku i evropsku zonu uticaja.
(Tanjug)
U okviru svoje vizije jedne potpuno drugačije evropske zajednice, izložene u autorskom članku objavljenom na sajtu "Volstrit džornala", Ferguson piše da će Evropa, deset godina nakon velike ekonomske krize, izgledati sasvim drugačije.
Evropa će 2021. godine, deset godina nakon velike ekonomske krize, kako smatra ovaj profesor istorije, biti podeljena na četiri bloka - Rusiju, Veliku Britaniju, Nordijsku ligu i SED, prenosi "Blic".
Britanija će iz postojeće EU, predviđa Ferguson, istupiti pošto premijer Dejvid Kameron, koji će za 10 godina biti na početku svog četvrtog mandata, popusti pred evroskepciticama u svojoj stranci i raspiše referendum, na kojem će se javnost gotovo dvotrećinskom većinom izjasniti za izlazak iz evropskog bloka.
Šveđani i Danci, nakon uspeha populista na izborima u Finskoj, odbiće nemački predlog za zajedničko spasavanje posustalih ekonomija južne Evrope, a Norvežani će ubrzo osnovati Nordijsku ligu kojoj će pristupiti Švedska, Danska, Finska i Island.
Ferguson smatra da će u Nemačkoj doći do velikih potresa na političkoj sceni već 2013. godine, s porazom kancelarke Angele Merkel na izborima.
Profesor sa Harvarda navodi da će, zatim, nova socijaldemokratska vlada u Berlinu nastaviti s politikom širenja EU, a da će već 2014. ubediti preostalu 21 članicu ovog bloka da uđu u novi - SED, pod njenim patronatom.
Novi blok, čije će se sedište premestiti iz Brisela u Beč, s pristupanjem ostalih zemalja bivše SFRJ BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije, imaće 28 članica, a s raspadom Belgije na flamansku i valonsku državu, koji autor takođe predviđa, dobiće još jednu članicu.
Autor, između ostalog, piše da će evro uspeti da preživi velike potrese u narednoj deceniji, a da će nemački zvaničnici razmatrati novu konferenciju na Jalti, na kojoj bi istočna Evropa bila podeljena na rusku i evropsku zonu uticaja.
(Tanjug)
