Ukrajina je uništila još dva velika skladišta u vlasništvu najveće ruske internet prodavnice „Vajldberis” (Wildberries). Požari su ovoga puta izbili u skladištima na jugu Rusije, u blizini Krasnodara i u Stavropoljskom kraju. Time se nastavlja niz napada u kojima su već uništena najveća skladišta ove kompanije kod Moskve i u Tambovskoj oblasti.
Prema različitim izvorima, ukupna šteta se procenjuje na 150 do 230 milijardi rubalja, što je oko dve milijarde dolara. Kompanija „Vajldberis” je osnovana 2004. godine i smatra se ruskim ekvivalentom Amazona. Ona kontroliše više od 40 odsto maloprodajnog tržišta, a godišnji promet premašuje 30 milijardi dolara. Uništenje skladišta zadalo je ozbiljan udarac hiljadama malih i srednjih preduzetnika koji posluju preko ove platforme, piše Kijev post (Kyiv Post). Ruski internet forumi i društvene mreže preplavljeni su objavama vlasnika malih i srednjih firmi koji su u uništenim skladištima izgubili robu vrednu stotine miliona dolara. Neki su ostali bez celokupne imovine. Zabeležen je i slučaj samoubistva mladog preduzetnika koji je sebi oduzeo život nakon što je izgorelo skladište u kom je držao robu vrednu 12 miliona rubalja, kupljenu na kredit. Kompanija „Vajldberis” već je objavila da prodavcima neće nadoknaditi štetu. Još 7. jula izmenila je uslove poslovanja; očigledno je procenila da bi nakon napada na rusku naftnu industriju i njeni objekti mogli postati mete. Iz ugovora su izbrisane odredbe o naknadi štete u slučaju „više sile”, a u tu kategoriju su izričito uvrštene i ratne okolnosti.
Kontekst ruskih napada
Napadi na „Vajldberis” dolaze u širem kontekstu rata. Ukrajina nije prva počela sa udarima na logističke centre, rafinerije ili drugu infrastrukturu koja se može smatrati civilnom. Kada je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju, uništila je stotine civilnih objekata širom Ukrajine. Među prvim metama bili su dramsko pozorište i porodilište u Mariupolju, gde su se skrivale stotine ljudi.
Tokom četiri godine rata, Rusija je napala svaku ukrajinsku elektranu, brojne železničke stanice, najveću dečju onkološku bolnicu u zemlji, kao i ogromnu logističku infrastrukturu. Uništene su stotine hiljada kvadratnih metara skladišta, a sa njima i stotine hiljada tona humanitarne pomoći, lekova, knjiga i hrane. Rusko oružje uništilo je stotine poslovnica ukrajinske državne pošte Ukrpošta i više od 400 njenih vozila. Oštećeno je ili uništeno više od 400 poslovnica i terminala privatne dostavne službe Nova pošta (Nova Poshta), pri čemu je poginulo 26 zaposlenih. Potpuno je uništeno osam tržnih centara za dom i gradnju lanca Epicentr, ukupne površine veće od 136.000 kvadratnih metara. U vazdušnom napadu na hipermarket u Harkovu u maju 2024. godine poginulo je 19 ljudi. Uništena su i tri velika distributivna centra lanca ishrane ATB, koji su snabdevali milione ljudi. U Odesi je sravnjeno veleprodajno čvorište Fozzy Cash & Carry, a kod Kijeva logistički kompleks smrznute hrane lanca Silpo. Uništeno je i ključno čvorište internet prodavnice Rozetka. Samo u poslednjih godinu dana ruski udari su oštetili ili uništili više od 500.000 kvadratnih metara skladišnog prostora i poštanskih terminala. Uništena su i brojna skladišta nafte, kao i stotine benzinskih pumpi. Celi gradovi poput Bahmuta, Mariupolja, Marinke i Avdejevke gotovo su zbrisani sa lica zemlje. Ukrajina se dugo uzdržavala od napada na rusku civilnu infrastrukturu, sve dok nije uspela da poveća proizvodnju sopstvenih dalekometnih dronova i projektila. Međutim, ciljevi poput „Vajldberisa”, kako se tvrdi, nisu isključivo civilni.
Više od obične internet prodavnice
Ruski preduzetnici i zvaničnici prikazuju „Vajldberis” kao isključivo civilnu kompaniju, ali to nije sasvim tačno. Platforma nudi veliki broj proizvoda sa dvojnom namenom, uključujući i dronove. Pretraga pojma „dron” na sajtu prikazuje širok izbor modela DJI Mavic 3 i Mavic 4, koji se masovno koriste na bojištu. Platforma otvoreno prodaje i kvadrokoptere sa FPV (first-person view) tehnologijom, koji su postali jedno od glavnih udarnih oružja u ratu. Takvi proizvodi čine oko jedan odsto ukupne ponude, što na platformi sa godišnjim prometom od 30 milijardi dolara predstavlja ogroman obim.
Osim toga, deo vojne opreme sakriven je unutar naizgled civilnih kategorija kao što su „Auto-delovi” ili „Elektronika”. Tamo se mogu pronaći mehanizmi za izbacivanje bombi sa dronova ili sistemi za nošenje tereta — oprema dizajnirana za montiranje eksploziva. „Vajldberis” ih prodaje bez ograničenja. U odeljcima „Igračke” i „Elektronika” nudi se i veliki broj trenažnih dronova. Iako su sami po sebi civilni proizvodi, ukrajinske obaveštajne službe upozoravaju na ruske planove za obuku stotina hiljada operatera dronova do 2030. godine, delom i kroz školske programe. Čak i odeljak „Odeća” sadrži vojne proizvode i taktičku opremu. Ako korisnik u pretraživač upiše rusku reč „sbros” (izbacivanje), platforma nudi opremu za brzo odbacivanje okvira za municiju i druge delove taktičke opreme koja se nosi preko pancira.
Presecanje finansijskih i logističkih tokova
Čini se da je drugi cilj ukrajinskih napada pritisak na još jednu slabu tačku ruske privrede. Uz naftnu industriju, internet prodavnice i logistička čvorišta postali su ključni kanal kojim ogromna količina sankcionisane robe stiže do ruskih potrošača. Preko posrednika u centralnoj Aziji, Kini i samoj Rusiji uvoze se pametni telefoni, odeća, elektronika i alati kompanija poput Epla (Apple), Samsunga i Asusa (ASUS).
U Rusiji je ta metoda zaobilaženja sankcija poznata kao „paralelni uvoz”. Iako je proces skuplji i traje duže, omogućava malim firmama da opstanu, a tržištu osigurava dostupnost sankcionisanih proizvoda, od softvera do najnovijih modela ajfona (iPhone). Time se u ruskom društvu stvara privid da rat nema veliki uticaj na svakodnevni život, što smanjuje podsticaj za otpor vlastima. Ta slika sada počinje da se menja. Reč je i o ogromnom novcu. „Vajldberis” godišnje ostvaruje do 100 milijardi rubalja (1,3 milijarde dolara) neto dobiti. Kompanija svake godine plaća do 13 milijardi rubalja (167 miliona dolara) poreza na dobit, a njen promet generiše i oko 35 milijardi rubalja (449 miliona dolara) PDV-a. To su stotine miliona dolara — prema procenama Kijev posta, između 400 i 500 miliona dolara godišnje — koji indirektno pomažu u finansiranju ruske vojske i održavanju protoka robe. Taj priliv novca nastoji se zaustaviti.
Ruski osvetnički napadi
Dve osobe su poginule, uključujući trogodišnje dete, u odvojenim noćnim ukrajinskim napadima na južni ruski grad Voronjež i na rusko poluostrvo Krim, saopštile su lokalne vlasti u četvrtak. Krimski guverner Sergej Aksjonov rekao je da je jedna osoba poginula na poluostrvu, a četiri su povređene, uključujući dvoje dece.
Pad krhotina drona izazvao je požar u kući trogodišnjeg dečaka u gradu Voronježu i usmrtio ga, rekao je regionalni guverner Aleksandar Gusev. Devetnaestogodišnjak je zadobio lakše povrede u napadu, u kom su oštećeni krov skladišta onlajn prodavnice i druge zgrade.
Guverner Uljanovske oblasti, istočno od Moskve, rekao je da su ukrajinski dronovi napali energetski objekat, koji se zapalio. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihove jedinice protivvazdušne odbrane tokom noći oborile 223 ukrajinska drona.
BONUS VIDEO:
· Reaguj