Sirene za vazdušnu uzbunu ponovo su se oglasile u delovima Jordana prošle nedelje zbog iranskih raketa usmerenih ka zemlji.
Jordanska vojska je saopštila da je njen sistem protivvazdušne odbrane presreo i oborio tri rakete lansirane iz Irana koje su ušle u jordanski vazdušni prostor. U napadu nije bilo povređenih.
Napad se dogodio ubrzo nakon niza incidenata koji su povećali pritisak na jednog od ključnih arapskih saveznika SAD. Prošle nedelje, u iranskom raketnom napadu na američku bazu u Jordanu, dva američka vojnika su poginula, a tridesetak pripadnika američke vojske je ranjeno.
Jordan kao meta Irana
Jordan je jedna od osam arapskih država sa stalnim američkim vojnim objektima. Neke od ovih zemalja, posebno one u Persijskom zalivu, bile su meta iranskih napada otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničke napade na Iran krajem februara.
Teheran je ubrzo nakon toga ispalio rakete na Jordan, nakon čega je usledilo zatišje. U međuvremenu, Jordan je pomogao u presretanju iranskih raketa usmerenih ka Izraelu, objašnjavajući da to čini kako bi zaštitio svoj vazdušni prostor.
"Iran zadržava pravo da uzvrati protiv bilo koje zemlje u regionu koja ima američke vojne baze ili objekte na svojoj teritoriji, a Jordan je jedna od njih. Međutim, mogućnosti jordanskog kralja Abdulaha II su veoma ograničene jer je Jordan u velikoj meri zavisan od SAD, i vojno i ekonomski", rekao je za DW Ervin van Ven, viši istraživač u Institutu Klingendal u Hagu.
Nakon prvih napada, Jordan je pozvao iranskog ambasadora u Aman na razgovore. Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je trenutni prekid napada, koje je ocenilo kao "neopravdane i direktne".
Ekonomska i vojna zavisnost od SAD
Sjedinjene Američke Države su najveći pojedinačni strani partner Jordana. Prema sedmogodišnjem Memorandumu o razumevanju potpisanom 2022. godine, Vašington se obavezao na godišnju ekonomsku i vojnu pomoć od 1,45 milijardi dolara. Kongres SAD je povećao taj iznos na 1,65 milijardi dolara do 2025. godine, što je tri puta više nego 2010. godine.
Pored toga, Sporazum o odbrambenoj saradnji iz januara 2021. godine omogućava američkim snagama formalni pristup jordanskim vojnim objektima. Prema nedavnim izveštajima, trenutno je u Jordanu raspoređeno oko 4.000 američkih vojnika, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
Uprkos tome, jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi je u martu izjavio da u zemlji nema stranih vojnih baza. Keli Petiljo, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Evropskom savetu za spoljne odnose, smatra da je jedan od razloga za smanjenje američkog vojnog prisustva snažno javno protivljenje Sjedinjenim Državama.
"Iako Jordan pokušava da ostane neutralan u ovom ratu, postojeći savezi, poput onog sa SAD, ne samo da utiču na već krhku bezbednost zemlje, već i izazivaju nezadovoljstvo među njenim građanima“, rekla je Petiljo za DW.
Ona pretpostavlja da Jordan, kao i njegovi saveznici u Zalivu, počinje da se pita da li njegov savez sa SAD doprinosi stabilnosti zemlje ili je zapravo izvor dodatne nestabilnosti.
Istraživanje Arapskog barometra iz 2026. godine pokazalo je da samo 12 odsto Jordanaca ima pozitivno mišljenje o spoljnoj politici američkog predsednika Donalda Trampa.
Odnosi sa Izraelom
Petiljo upozorava na još jedan rizik za Aman: iranski napadi bi mogli stvoriti utisak da je Jordan na istoj strani kao i Izrael.
"Takva percepcija bi mogla dodatno povećati nezadovoljstvo javnosti i pokrenuti nove proteste, kao što smo videli tokom rata u Gazi, kada su demonstranti zahtevali raskid mirovnog sporazuma između Jordana i Izraela iz 1994. godine", kaže ona.
Odnosi između Izraela i Jordana su poslednjih godina sve zategnutiji. U novembru 2023. godine, obe zemlje su povukle svoje ambasadore nakon što je Jordan osudio izraelske vojne akcije u ranim danima rata u Gazi.
Taj rat je počeo nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Hamas se smatra terorističkom organizacijom u SAD, Evropskoj uniji i nekim drugim zemljama.
Jordan je među najglasnijim zagovornicima rešenja o dve države, koje bi podrazumevalo stvaranje nezavisne palestinske države pored Izraela. Palestinsko pitanje je od posebnog značaja za Jordan jer je više od polovine njegovog stanovništva, uključujući kraljicu Raniju, palestinskog porekla.
Prema podacima UNRWA, Agencije UN za pomoć i rad za palestinske izbeglice na Bliskom istoku, Jordan je dom za oko 2,4 miliona palestinskih izbeglica.
Međutim, Jordan odlučno odbacuje mogućnost novog priliva Palestinaca na svoju teritoriju, delimično zbog visokih troškova nege i neizvesnosti oko njihovog povratka.
"Jordan se već suočava sa značajnim smanjenjem finansiranja USAID-a, kao i sa povlačenjem američke podrške UNRWA-i", zaključuje Petiljo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj