Duboko ispod Zemljine površine, na više od 5.000 kilometara dubine, nalazi se čvrsta kugla od gvožđa i nikla veličine Meseca. Najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu Nature, pokazuje da se oko 2010. godine njeno rotiranje usporilo te da se, u odnosu na ostatak planete, sada kreće u suprotnom smeru.
Iako zvuči dramatično, stručnjaci ističu da nema razloga za zabrinutost.
Kako je moguće proučavati jezgro Zemlje?
Do Zemljinog unutrašnjeg jezgra nije moguće dopreti bušenjem – najdublja bušotina koju je čovek napravio dostiže tek nešto više od 12 kilometara, što je daleko od središta planete.
Naučnici zato koriste seizmičke talase nastale tokom zemljotresa. Poređenjem zapisa gotovo identičnih zemljotresa kroz više decenija mogu otkriti sitne promene u načinu na koji talasi prolaze kroz jezgro, što otkriva kako se ono okreće.
Tim sa Univerziteta Južne Kalifornije analizirao je podatke prikupljene od 1964. godine do danas.
Deo prirodnog ciklusa
Rezultati pokazuju da ovo nije neuobičajena pojava.
Unutrašnje jezgro se decenijama okretalo nešto brže od ostatka Zemlje, ali je postepeno usporavalo. Oko 2010. počelo je da zaostaje za omotačem i korom, zbog čega se, gledano sa površine, čini kao da se okreće unazad.
Prethodna istraživanja sugerišu da se takve promene događaju u ciklusima dugim oko 70 godina, a naučnici procenjuju da bi unutrašnje jezgro tokom sledećih pet do deset godina ponovo moglo da se ubrza.
Hoće li se zbog toga promeniti dužina dana?
Promena brzine okretanja jezgra zaista utiče na rotaciju Zemlje, ali toliko malo da je to praktično nemoguće primetiti.
Rukovođeni merenjima, reč je o promeni dužine dana od tek nekoliko hiljaditih delova sekunde, što se može izmeriti jedino izuzetno preciznim atomskim satovima.
Voditelj istraživanja Džon Vidal naglasio je kako ta pojava nema nikakav uticaj na svakodnevni život ljudi.
Zašto je ovo otkriće važno?
Iako nećemo osetiti posledice, naučnici smatraju da je istraživanje izuzetno vredno jer pomaže da se razumeju procesi koji oblikuju Zemljino magnetsko polje.
Ono nastaje kretanjem rastopljenog metala u spoljašnjem jezgru i štiti planetu od štetnog Sunčevog zračenja. Bolje razumevanje ponašanja unutrašnjeg jezgra moglo bi pomoći u objašnjavanju razvoja Zemlje i promena koje se odvijaju duboko ispod njene površine.
Kako ističu autori istraživanja, čini se da je "ples" Zemljinog unutrašnjeg jezgra znatno složeniji nego što se dosad pretpostavljalo.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)
