Prema proračunima naučnika, gornji stepen rakete Falcon 9 trebalo je da udari u površinu Meseca oko 7.35 časova po britanskom vremenu. Objekat težak najmanje 4.000 kilograma i veličine približno petospratnice kretao se brzinom od oko 2,43 kilometra u sekundi, odnosno približno 8.700 kilometara na sat.
Očekuje se da će sudar potvrditi specijalizovani teleskopi u Americi koji su pratili događaj. Nijedna letelica u orbiti Meseca nije se u trenutku udara nalazila u odgovarajućem položaju da ga snimi uživo, zbog čega se fotografije ne očekuju odmah.
Udar se dogodio usred dana
Prema procenama astronoma, raketa je trebalo da udari u blizini kratera Ajnštajn, na delu Meseca koji je u tom trenutku bio osvetljen i vidljiv sa Zemlje.
Ipak, sam sudar nije mogao da se vidi golim okom. Bljesak koji je nastao prilikom udara bio bi isuviše slab čak i za većinu teleskopa, a trajao je samo delić sekunde.
Astronomi koji su Mesec posmatrali iz delova sveta u kojima je tada bila noć imali su veće šanse da zabeleže oblak prašine izbačen prilikom udara. Prema procenama, prašina je mogla da se podigne i do 100 kilometara iznad površine i ostane vidljiva nekoliko minuta, preneo je BBC.
Najjasniji podaci i prve upotrebljive fotografije očekuju se sa snažnih teleskopa u Americi. Obrada snimaka objekta dugog oko 14 metara, koji je udario u površinu udaljenu približno 385.000 kilometara od Zemlje, mogla bi da traje od nekoliko sati do nekoliko nedelja.
Čeka se snimak novog kratera
Prvi zadatak naučnika biće poređenje fotografija površine Meseca nastalih pre i posle sudara, kako bi pronašli novi krater.
Južnokorejski orbiter Danuri prošao je u blizini mesta udara neposredno pre očekivanog sudara, ali će eventualni snimci biti objavljeni tek nakon što ih analiziraju istraživački instituti. Za sada nije poznato kada bi to moglo da se dogodi.
NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter trebalo bi tokom narednih dana da dođe u položaj iz kojeg će moći da fotografiše mesto udara.
Astronom sa Univerziteta Kembridž Met Botvel procenio je da bi najvažniji rezultati mogli da stignu za oko nedelju dana, kada satelit u orbiti Meseca preleti iznad mesta sudara i omogući poređenje izgleda površine pre i posle udara.
NASA poručila da nema opasnosti za Zemlju
Iz NASA su naveli da sudar ne predstavlja nikakvu opasnost za Zemlju. Agencija će mesto udara posmatrati u naučne svrhe, prikupljati podatke o Mesečevom tlu i usavršavati načine praćenja objekata u svemiru.
Naučnicima je ovaj događaj posebno značajan jer su unapred znali približnu masu i brzinu objekta koji udara u Mesec. Takve podatke najčešće nemaju kada je reč o meteorima koji svakodnevno pogađaju njegovu površinu.
Analizom svetlosti odbijene od materijala izbačenog tokom sudara istraživači bi mogli da utvrde njegov sastav i dobiju nove podatke o nastanku i razvoju Meseca i planetarnih sistema.
Kako je raketa završila na putu ka Mesecu?
Falcon 9 lansiran je sa Floride u januaru 2025. godine u okviru američko-japanske misije tokom koje je nosio dve letelice namenjene sletanju na Mesec, zajedno sa naučnom opremom.
Raketa je uspešno poslala letelice na putanju ka Mesecu, ali je njen iskorišćeni gornji stepen ostao da luta svemirom, krećući se po izduženoj orbiti između Zemlje i Meseca.
Tokom narednih 18 meseci gravitaciono delovanje Zemlje, Meseca i Sunca, kao i slab pritisak Sunčeve svetlosti, postepeno su menjali njegovu putanju. Astronomi su na kraju utvrdili da su ga te promene usmerile direktno ka Mesečevoj površini.
Na Mesecu ostavljeno oko 190 tona otpada
Posle ovog sudara, na Mesecu se nalazi približno 3.000 predmeta koje je napravio čovek, čija se ukupna masa procenjuje na oko 190 tona.
Otpad se tamo gomila još od septembra 1959. godine, kada je sovjetska Luna 2 postala prva letelica koja je stigla do Mesečeve površine. NASA na svom spisku ima 796 predmeta ostavljenih tokom svojih lunarnih programa, prvenstveno posle šest misija Apolo.
Iako na Mesecu nema atmosfere ni ekosistema koji bi otpad mogao da ugrozi, naučnici upozoravaju da bi sve veća količina opreme mogla da ošteti istorijska mesta sletanja i netaknute delove tla koji čuvaju milijarde godina geološke prošlosti.
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost sudara tokom budućih misija, jer se očekuje naglo povećanje broja letelica u orbiti i na površini Meseca tokom naredne decenije.
BONUS VIDEO:
· Reaguj