Prošli mesec delio je drugo mesto na listi najtoplijih jula na globalnom nivou otkako postoje merenja. Temperature su bile 1,47 stepeni iznad procenjenog proseka iz predindustrijskog perioda, pokazuju podaci evropske službe Kopernikus za klimatske promene.
Zapadna Evropa istovremeno je zabeležila najtopliji jun i jul u istoriji merenja, dok su dugotrajni topli i sušni uslovi podstakli ekstremne požare širom regiona.
Velika Britanija se ove nedelje priprema za peti toplotni talas od početka godine. Dugotrajno sušno vreme dodatno opterećuje zalihe vode, a moguće je da će još područja zvanično proglasiti sušu.
Rekordne temperature mora oko Evrope
Temperature površine mora oko Evrope tokom jula dostigle su rekordne vrednosti duž atlantske obale i u zapadnom delu Sredozemnog mora, što je doprinelo rasprostranjenim, snažnim i ozbiljnim morskim toplotnim talasima.
Temperature mora ostale su izuzetno visoke i u velikom delu tropskog Pacifika, gde se razvijaju uslovi za El Ninjo, za koji se očekuje da će ojačati tokom narednih meseci.
El Ninjo je prirodna vremenska pojava u Tihom okeanu koja, u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim delovanjem, može dovesti do naglog rasta temperatura i pojave još ekstremnijih vremenskih prilika.
Okeani imaju presudnu ulogu u regulisanju klime. Oni apsorbuju najveći deo viška toplote nastalog usled emisije gasova sa efektom staklene bašte i proizvode polovinu kiseonika na Zemlji.
Zagrevanje okeana podiže nivo mora
Najveća posledica zagrevanja okeana jeste porast nivoa mora. Zagrevanjem se morska voda širi, a ova termička ekspanzija odgovorna je za približno trećinu porasta nivoa mora koji su naučnici do sada zabeležili.
Voda zbog toga prodire na niske obale i ugrožava ostrvske države.
Toplija mora izazivaju i duže i snažnije morske toplotne talase, koji su doveli do masovnog izbeljivanja koralnih grebena i uništavanja šuma morskih algi i ribljih fondova, piše BBC.
Sa toplijih površina okeana u atmosferu isparava više toplote i vlage, što dodatno pojačava tropske oluje i donosi obilnije padavine.
"Klimatske promene pojačavaju temperaturne ekstreme"
Zapadna Evropa prolazi kroz izuzetno dug period ekstremnih vrućina, sa rekordnim temperaturama tokom juna i jula. Pojedina područja suočila su se sa trećim ili četvrtim toplotnim talasom još od maja.
Prosečna temperatura u zapadnoj Evropi tokom juna i jula iznosila je 21,62 stepena, što je za 2,79 stepeni više od proseka i predstavlja najvišu vrednost ikada zabeleženu za ovaj dvomesečni period.
"Jul 2026. bio je treći uzastopni mesec izuzetnih vrućina u zapadnoj Evropi", izjavila je Samanta Berdžes, strateška direktorka za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.
Kako je objasnila, dugotrajni sistemi visokog vazdušnog pritiska zadržavali su toplotu iznad regiona, dok je suvo zemljište smanjilo mogućnost prirodnog rashlađivanja.
"Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju temperaturne ekstreme, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno podstiču", dodala je ona.
Francuska, Španija, delovi Nemačke i Velike Britanije zabeležili su izuzetno malu količinu padavina i veoma nisku vlažnost zemljišta. U velikom delu zapadne Evrope zemljište je bilo znatno suvlje nego 2022. godine, kada je region pogodila ozbiljna suša.
Vodostaji reka bili su mnogo niži od prosečnih, a ponegde su dostigli izuzetno niske vrednosti. Među posebno pogođenim rekama nalaze se Sena, Rajna i Dunav.
Nizak protok dodatno ugrožava snabdevanje vodom i navodnjavanje, vodene ekosisteme, rečni transport i proizvodnju energije.
Požari besne širom zapadne Evrope
Dugotrajni topli i sušni uslovi stvorili su povoljno okruženje za izbijanje požara. Tokom prošlog meseca veliki požari besneli su širom zapadne Evrope, uz izuzetnu aktivnost kada je reč o površini zahvaćenoj vatrom, količini dima i proizvedenim emisijama.
"Klimatske promene sve češće donose tople i sušne uslove koji pogoduju velikim i intenzivnim požarima u južnoj Evropi, dok se požarna sezona istovremeno produžava prema severu", rekao je Lorens Ruj, direktor službe Kopernikus za nadzor atmosfere.
Veći požari proizvode više dima i podižu ga u više slojeve atmosfere, zbog čega on može da pređe mnogo veće udaljenosti, objasnio je on.
To znači da bi države u kojima inače izbija relativno malo požara ubuduće mogle sve češće da budu pogođene dimom koji stiže iz udaljenih područja.
Ekstremno vreme postaje "nova normalnost"
Dugotrajni sušni period u Velikoj Britaniji dodatno opterećuje već ograničene zalihe vode.
Engleska i Vels zabeležili su najsušniji jul otkako su merenja počela pre 190 godina, saopštila je britanska meteorološka služba. Veliki delovi Engleske i čitav Vels već su zvanično pogođeni sušom.
Agencija za zaštitu životne sredine upozorila je da bi još područja Engleske mogla da proglase sušu ukoliko se takvi vremenski uslovi nastave.
Vremenske prilike koje su nekada smatrane ekstremnim sada postaju "nova normalnost", navedeno je u najnovijem izveštaju britanske meteorološke službe o klimi.
Najnovija procena pokazala je da je najtopliji dan u godini na jugu Engleske sada za 4,5 stepeni topliji nego u periodu od 1961. do 1990. godine.
"Upravo sada živimo u vremenu istorijskih promena bez presedana", rekao je klimatolog britanske meteorološke službe Majk Kendon i dodao da "dokazi pokazuju da je klima 20. veka sada nestala".
Naučnici upozoravaju da bi El Ninjo mogao privremeno dodatno da podigne globalne temperature. Njegovo dejstvo odvija se u uslovima zagrevanja koje je izazvao čovek, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva.
Prosečna temperatura na Zemlji sada je oko 1,4 stepena viša nego krajem 19. veka.
BONUS VIDEO:
· Reaguj