Jadransko more je relativno bezbedno za kupanje i rekreaciju. Međutim, dom je nekoliko vrsta koje se brane otrovnim bodljama, žaokama ili drugim strukturama koje mogu izazvati veoma bolne povrede ljudima. Neke nove, toplokrvne vrste se takođe pojavljuju severnije u Jadranu dok se šire po Sredozemnom moru.
Kako stručnjaci upozoravaju, potrebno je razlikovati potencijalnu opasnost od stvarnog rizika. Velika bela ajkula može prouzrokovati nesrazmerno ozbiljnije povrede od morskog ježa, ali je šansa da se naiđe na nju izuzetno mala. Za turistu koji šeta po peskovitom morskom dnu, riba zakopana u pesku ili morski jež među stenama su mnogo relevantniji.
Donja lista stoga nije rang lista "najsmrtonosnijih" životinja, već pregled vrsta koje su najopasnije za ljude, a koje zaslužuju vašu pažnju zbog kombinacije njihovog prisustva u Jadranu i njihove sposobnosti da izazovu povrede.
Skrivena opasnost sa dna
Među ribama, morski zmajevi ili pauci iz porodice Trachinidae, uključujući Trachinus drako, posebno su opasni za plivače. Žive na peskovitom ili muljevitom dnu blizu obale, gde se mogu ukopati tako da ih plivači jedva primećuju. Hrvatska enciklopedija ih opisuje kao najotrovnije ribe u Jadranskom moru.
Opasnost predstavljaju njihove otrovne bodlje. Povreda može nastati kada osoba nagazi na zakopanu ribu ili kada je ribar dodirne.
Ubod može izazvati izuzetno jak bol, otok i upalu, a u retkim, težim slučajevima, čak i ozbiljnije medicinske komplikacije.
Mala meduza sa veoma neprijatnim ubodom
Meduze su jedna od najvećih životinjskih napasti u Jadranu za prosečnog plivača. Među značajnijima je mesečeva meduza , Pelagia noctiluca, ružičasta do ljubičasta meduza sa dugim, intenzivno peckajućim pipcima.
Stručnjaci koji prate severni Jadran i Tršćanski zaliv klasifikuju je kao vrstu koja može izazvati značajne opekotine kože . Dodirivanje izaziva bolnu iritaciju kože, a problem je što su njeni tanki pipci slabo vidljivi u vodi i mogu se protezati daleko od tela meduze.
Još jedno važno upozorenje važi za meduze: sirće nije univerzalno ispravna prva pomoć. Laboratorijska istraživanja su pokazala da sirće može izazvati dodatno pražnjenje žala kod ove vrste meduza, dok kod druge mediteranske vrste, kutijaste meduze, deluje drugačije (više o ovoj vrsti u nastavku). Stoga nije razumno generalizovati uputstva za različite vrste meduza.
Među najčešćim uzrocima povreda je morski jež
Na prvi pogled, morski jež možda ne deluje toliko opasno kao ajkula ili otrovna riba, ali ubodi ježa su uobičajena povreda u moru. Problem nije samo bol i ubodne rane, već i činjenica da se krhke bodlje mogu polomiti i ostati ugrađene u tkivo.
Zadržani delovi kičme mogu izazvati dugotrajnu upalu i granulome, a ako prodru blizu tetiva ili zglobova, mogu biti posebno teški za lečenje.
Odlična kamuflaža i otrovne bodlje
Jadranske kirnje iz roda Scorpaena su izuzetno dobro prilagođene životu među stenama, gde ih je teško uočiti zbog kamuflaže.
To su otrovne ribe. Medicinska literatura opisuje jak lokalni bol, otok i, u nekim slučajevima, dugotrajno oštećenje kože ili tkiva od uboda kirnje. U nedavnoj evropskoj seriji slučajeva, Scorpaena scrofa, velika kirnja koja živi u Mediteranu, bila je među identifikovanim uzročnicima.
Povrede se obično ne dešavaju zbog napada ribe na osobu, već zbog slučajnog dodirivanja ili rukovanja ulovom.
Novi stanovnik Jadrana, đavolja vatrena riba
Crvenomorska plamenka predstavlja jednu od najuočljivijih promena u fauni Jadranskog mora poslednjih godina. Ova indo-pacifička invazivna vrsta proširila se preko Sredozemlja i do Jadrana.
Istraživači sa hrvatskog Instituta za oceanografiju i ribarstvo potvrdili su između juna 2024. i januara 2025. godine ukupno 122 zapažanja ove ribe uz hrvatsku obalu. Najviše ih je bilo oko Lastova, Visa i kod Dubrovnika, a 72,7 odsto uočenih primeraka nalazilo se na dubini do 15 metara.
U Institutu procenjuju da je ova vrsta, nakon brze ekspanzije 2024. godine, očigledno postala stalni stanovnik makar jednog dela Jadrana, dok se praćenje njenog širenja nastavlja i u 2026. godini.
Plamenka ima otrovne bodlje, zbog čega kontakt s njom može izazvati zdravstvene tegobe, pa se apeluje na oprez prilikom rukovanja. Za prosečnog plivača rizik je mali jer plamenka ne lovi i ne napada ljude. Međutim, situacija je potpuno drugačija za ribare ili ronioce koji pokušaju da je uhvate.
Morski bič
U Jadranu se takođe nalazi morski bič, ili Dasyatis pastinaca. Naučno istraživanje hrskavičavih riba navodi ga u hrvatskim vodama, posebno u područjima kanala, a nedavna zapažanja ukazuju na to da bi mogao biti češći nego što se ranije mislilo.
Brani se nazubljenom otrovnom bodljom na repu, koja može izazvati duboku ubodnu ranu i jak bol. Opasnost za ljude uglavnom nastaje od slučajnog kontakta ili rukovanja uhvaćenom ražom.
Sredozemna kockasta meduza stigla u Jadran
Južnoamerička kutijasta meduza, ili Carybdea marsupialis, nije ista kao australijska vrsta poznata po svojim smrtonosnim ubodima. Kako vlasti upozoravaju, kontakt sa njenim pipcima izaziva intenzivan, mada obično kratkotrajan, bol.
Pošto je providna i mala, teže ju je uočiti u vodi nego veće meduze. Međutim, njeno prisustvo u severnom Jadranu je dobro dokumentovano.
Još jedna vrsta meduze
Još jedan žitelj Jadrana koji peče jeste kompas meduza (Chrysaora hysoscella), prepoznatljiva po karakterističnim smeđim zrakastim prugama na gornjem delu klobuka. Opisuju je kao vrstu koja izaziva opekotine.
U severnom Jadranu je ređa, ali je praćenje stanja redovno beleži. Zbog njenih dugačkih pipaka i za ovu vrstu važi pravilo, ne dodirujte je, čak ni kada je izbačena na obalu.
Ne dirajte ga golim rukama
Mnogochetinjaš Hermodice carunculata, odnosno vatreni crv, nešto je manje poznata opasnost iz Jadrana. Istraživanje njegove rasprostranjenosti na hrvatskoj obali zabeležilo je 138 potvrđenih nalaza, pri čemu su primerci uglavnom uočeni u srednjem i južnom delu, mada su se zapazili i severnije.
Duž bočnih strana tela ima brojne sitne čekinje. One se pri dodiru lako zabodu u kožu i izazivaju jako peckanje i zapaljensku reakciju.
I morske sase mogu da opeku
Čak i pojedine životinje koje na prvi pogled izgledaju skoro kao biljke mogu opeći čoveka. Među njima je i voštana morska sasa (Anemonia viridis).
Njen medicinski značaj na Jadranu direktno je dokumentovan. Studija iz Pule zabeležila je 55 pacijenata sa opekotinama od ove morske sase u periodu između 1965. i 1980. godine.
Za prosečnog kupača ona predstavlja znatno manju opasnost od morskog pauka (pauk ribe) ili meduza koje jako peku. Problem nastaje pre svega ako je čovek namerno dodiruje.
Riba opasna na tanjiru
Lagocephalus sceleratus spada u potpuno drugu kategoriju. Za kupače nije posebno opasna, ali može biti izuzetno opasna ako se pojede, jer njeno tkivo sadrži tetrodotoksin - moćan neurotoksin koji može izazvati paralizu i smrt. Analize primeraka iz Sredozemlja potvrdile su prisustvo tetrodotoksina u različitim tkivima ove vrste.
Njeno širenje po Jadranu dobro je dokumentovano. U maju 2024. godine u Medulinskom zalivu u Istri ulovljen je primerak koji je predstavljao prvi zabeleženi nalaz ove vrste u severnom Jadranu i u to vreme najseverniji nalaz u celom Sredozemlju.
Velika bela ajkula zaista živi i u Jadranu
Njeno prisustvo u Jadranu nije legenda. Pregled hrvatskih voda za period između 1822. i 2022. godine potvrdio je prisustvo 30 vrsta ajkula, među kojima je i velika bela.
Još su važniji savremeni dokazi. U januaru 2025. godine objavljena je analiza mlade velike bele ajkule, uvaćene 2023. godine na oko četiri nautičke milje od hrvatskog ostrva Svilan kod Rogoznice. Studija iz 2026. godine potom je dokumentovala još dva mlada primerka iz istočnog Jadrana, iz 2018. i 2025. godine.
Istraživači zbog toga ostavljaju mogućnost da istočni Jadran predstavlja područje odrastanja mladih velikih belih ajkula, ali naglašavaju da ta hipoteza još uvek nije dokazana.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
