Umesto očekivanih ostataka keramike ili zidova, arheolozi su pronašli stepenište koje vodi do velikog podzemnog sistema tunela isklesanih u čvrstoj steni.
Tunel je za sada istražen u dužini većoj od 45 metara, dok pojedini delovi dosežu pet metara visine i oko tri metra širine. I dalje nije poznato ko ga je izgradio, kada je nastao ni koja mu je bila namena, a delovi prolaza još su zatrpani urušenim materijalom.
Sve je počelo kao sasvim obično arheološko istraživanje
Iskopavanja su vodili Sivan Mizrahi i Zinovi Matskevič iz Izraelske uprave za antikvitete. Istraživači su u početku naišli na prirodnu krašku šupljinu, ali se ona tokom radova pretvorila u dugačak tunel.
Kako deo sistema još nije očišćen od urušenog materijala, arheolozi ne mogu da utvrde njegovu konačnu dužinu. Već pronađene dimenzije, međutim, ukazuju na ogroman poduhvat koji je zahtevao mnogo vremena, ljudi i resursa.
Prva pretpostavka bila je da je reč o drevnom vodovodu
Jedna od prvih teorija bila je da je tunel mogao da služi za dovod vode. Međutim, u blizini nije pronađen podzemni izvor koji bi potvrdio takvu namenu, a zidovi nisu bili obloženi malterom ili žbukom, što je bilo uobičajeno kod drevnih vodovodnih sistema.
Zbog toga je mogućnost da je reč o akvaduktu ili drugom objektu za vodosnabdevanje uglavnom odbačena.
Nema dokaza ni da je služio poljoprivredi ili proizvodnji
Arheolozi su razmatrali i mogućnost da je prostor korišćen za poljoprivredne ili industrijske potrebe. Međutim, nisu pronađeni predmeti koji bi ukazivali na proizvodnju, skladištenje ili obradu materijala.
Trenutno se najizglednijom smatra mogućnost da je tunel nastao tokom iskapanja prema sloju krede pogodnom za vađenje građevinskog kamena ili proizvodnju kreča.
Ovoj teoriji u prilog idu ventilacioni otvor i ostaci isklesanog materijala pronađeni na podu. Ipak, ni ona još nije potvrđena, a postoji mogućnost da je čitav projekat u jednom trenutku prekinut i ostao nedovršen.
Najveća zagonetka možda je upravo njegova starost
Još veća misterija od namene jeste vreme nastanka tunela. U njemu nije pronađen nijedan predmet, poput keramike ili alata, koji bi omogućio precizno datiranje.
Položaj nalazišta u Jerusalimu, međutim, pruža određene tragove. U neposrednoj blizini nalaze se javna građevina iz gvozdenog doba i arheološki lokalitet Tel Ramat Rahel, sa tragovima naseljavanja od gvozdenog do islamskog perioda.
Zbog blizine tih lokaliteta istraživači pretpostavljaju da bi tunel mogao biti star između 2.500 i 3.000 godina. Za sada, međutim, nema dovoljno direktnih dokaza da bi se njegova starost pouzdano utvrdila.
BONUS VIDEO:
