Kostarikanka Sindi Mora Abarca provela je devet godina štedeći novac kako bi kupila mali plac u naselju Lampares, u Alahueliti, nedaleko od San Hozea. Želela je da na tom zemljištu napravi trajni dom za sebe i svog šestogodišnjeg sina Fabricija.
Na kraju je uspela da kupi zemljište uz pomoć kredita, ali joj nakon toga nije ostalo dovoljno novca za izgradnju kuće. Njena situacija promenila se kada je njen slučaj došao do organizacije "Habitat for Humanity Costa Rica".
Organizacija je povezala Sindi sa kompanijom "Procter & Gamble", lokalnom organizacijom "Urbarium" i grupom "Ekojunto", koje su zajednički pomogle u izgradnji kuće.
Kuća je napravljena korišćenjem specijalnih građevinskih blokova koji su uglavnom izrađeni od recikliranog plastičnog otpada. Gradnja je počela u aprilu 2018. godine, a porodica je ključeve svog novog doma dobila 26. maja iste godine.
Za zidove iskorišćeno oko sedam tona plastike
Za izgradnju kuće iskorišćeno je približno sedam tona reciklirane plastike. Materijal je obezbeđen kroz program društvene odgovornosti kompanije "Procter & Gamble".
Plastika je obrađena i pretvorena u građevinske elemente poznate kao "Bloqueplas". Blokovi su napravljeni tako da se međusobno uklapaju, slično Lego kockama.
Prema kasnijim izveštajima o ovom projektu, kuća je imala oko 850 takvih blokova. Oni su korišćeni za zidove, dok su za temelje, krov, vodovodne i električne instalacije, vrata i prozore korišćeni uobičajeni građevinski materijali.
Kada je kuća završena, omalterisana i okrečena, spolja je izgledala kao sasvim običan skroman porodični dom, a ne kao eksperimentalni objekat napravljen od otpada.
Nije je gradilo 800 ljudi
Jedan detalj ove priče često se pogrešno prenosi na internetu. Pojedini tekstovi navode da je kuću gradilo 800 volontera. Međutim, originalni podaci govore o više od 800 sati volonterskog rada, a ne o 800 ljudi. U radovima su prvenstveno učestvovali zaposleni kompanije "Procter & Gamble", zajedno sa partnerima na projektu.
"Habitat for Humanity Costa Rica" odabrao je porodicu na osnovu njenih socioekonomskih potreba i proverio da li zemljište ispunjava uslove za gradnju. "Urbarium" je koordinirao lokalnu primenu sistema građevinskih blokova od reciklirane plastike.
Cilj nije bio samo da se napravi kuća
Projekat je imao dva cilja - da porodici obezbedi pristupačan dom i da pokaže kako plastični otpad može da dobije novu namenu kao građevinski materijal.
"Urbarium" je za svoj sistem blokova navodio različite karakteristike, među kojima su otpornost na zemljotrese, toplotna i zvučna izolacija i otpornost na vremenske uslove.
Ipak, te karakteristike treba posmatrati kao tvrdnje organizacije koja je učestvovala u projektu, jer nema nezavisne potvrde da su upravo na ovoj konkretnoj kući sprovedena takva ispitivanja. Prema projektnim materijalima, blokovi su bili projektovani tako da budu u skladu sa kostarikanskim seizmičkim građevinskim propisima iz 2010. godine.
Za Sindi je, međutim, ekološki aspekt bio sekundaran. Posle devet godina štednje za zemljište i problema sa finansiranjem gradnje, najvažnije joj je bilo to što je konačno dobila stalan dom u kojem može da odgaja sina.
Projekat je tako postao jedan od ranijih dokumentovanih primera u Kostariki u kojem je reciklirana plastika iskorišćena kao deo konstrukcije stvarne porodične kuće - umesto da završi kao otpad.
BONUS VIDEO:
