Kina već godinama pokušava da poveća populaciju velikih panda. Ovi medvedi, nacionalni simbol Kine, nekada su bili široko rasprostranjeni širom južne i istočne Kine, ali su zbog širenja ljudske populacije i razvoja danas ograničeni na područja koja još uvek sadrže šume bambusa.
Ovaj uspeh je rezultat kineskih napora da obnove i ponovo pošume šume bambusa. Bambus čini oko 99% njihove ishrane, bez kojeg bi verovatno uginule od gladi.
Pande moraju pojesti od 12 kg do 38 kg bambusa svakog dana kako bi zadovoljile svoje energetske potrebe.
Procenjuje se da sada ima ukupno 2.060 panda, od kojih su 1.864 odrasle jedinke - što je brojka zahvaljujući kojoj je njihov status na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) promenjen iz "ugrožene" u "ranjive".
Predviđa se da će klimatske promene uništiti više od jedne trećine bambusovog staništa panda u narednih 80 godina.
Svi ti mladunci i odrasle pande potiču iz specijalizovanih centara u Kini, gde se sprovode ključni programi za očuvanje i uzgoj ove ugrožene vrste.
Baza za uzgoj i istraživanje u Čengduu
MONDO je imao piliku da poseti upravo jednu takvu bazu u gradu Čengduu u Kini. Kompleks se prostire na čak 238 hektara, što je površina veća od 300 fudbalskih terena. Ovde žive džinovske, ali i crvene pande, a populacija džinovskih pandi u bazi danas broji više od 270 jedinki.
Pejzažno uređenje parka rekreira prirodna divlja staništa džinovskih pandi. Odgajališta za mladunce, zone za uzgoj, naučnoistraživačke laboratorije i bolnica za pande uredno su raspoređeni, dok je niz luksuznih "vila" za pande razmešten među planinama i šumama.
Baza je podeljena na četiri karakteristične tematske zone:
- Dolinu pandinog potoka,
- Šumsku zonu pandi,
- Prijemni centar za pande,
- Zonu vila za pande.
Baza za pande aktivno unapređuje integrisani razvoj turizma zasnovan na kulturi, fokusirajući se na osmišljavanje kulturno-turističkih programa koji prikazuju duboko prožimanje kulturnog značaja i ekološke vrednosti, pri čemu su stvorena tri prepoznatljiva kulturna lokaliteta, uključujući Kulu od bambusa i Umetnički muzej pandi.
Iskustvo posetilaca unapređuje se kroz četvorostepeni sistem usluga: vođene ture uživo, privatne prilagođene obilaske, samostalne audio-vodiče i AI audio-vodiče. Pokrenuti su i interaktivni programi sa zlatnim ribicama i labudovima, što poseti dodaje dodatnu rekreativnu vrednost.
Skoro 60 mesta sa ponudom kulturnih i kreativnih proizvoda, kao i specijalizovani ugostiteljski objekti, u potpunosti prikazuju kulturno nasleđe i jedinstveni šarm brenda džinovske pande. Ove lokacije raspoređene su duž glavnih posetilačkih ruta i u zonama za odmor, omogućavajući posetiocima da ponesu trajne uspomene i jedinstvene suvenire.
Koliko su popularne najbolje pokazuje podatak da ovo mesto godišnje poseti više od 12 miliona ljudi.
I sve je u znaku pandi. Prodavnice su pune plišanih pandi, magneta, figurica, šolja i praktično svega na šta može da stane prepoznatljivo crno-belo lice.
Ali panda je za Kinu mnogo više od turističke atrakcije. Decenijama postoji takozvana "panda diplomatija". Kina ih drugim državama više ne poklanja, već ih pozajmljuje kroz posebne sporazume, često vredne oko milion dolara godišnje.
Čak i mladunci rođeni u inostranstvu pripadaju Kini i kasnije se vraćaju kući.
Drugim rečima - možda izgledaju preslatko, ali pande su istovremeno i jedan od najmoćnijih diplomatskih simbola Kine.
Tako je Japan, poslednji par panda vratio u Kinu, ostajući bez ovih omiljenih medveda prvi put posle pola veka.
Medvedi su se vratili u trenutku kada su diplomatski odnosi između dve zemlje bili na najnižoj tački u poslednjih nekoliko godina zbog stava novog japanskog premijera prema Tajvanu, ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom, zbog čega je malo verovatno da će stići zamenske pande.
Blizanci Sjao Sjao i Lei Lei imaju ogromnu bazu obožavalaca u Japanu, gde su se hiljade ljudi okupile u zoološkom vrtu Ueno u Tokiju pre njihovog odlaska.
Kina je prvi put poslala pande u Japan 1972. godine, kao poklon koji je trebalo da obeleži normalizaciju diplomatskih odnosa između dva suseda. Peking već dugo koristi ove medvede kao diplomatski instrument: znak dobre volje i produžetak meke moći zemlje, ali i instrument koji može da povuče kada bilateralni odnosi postanu neprijateljski.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
