Sve oči finansijskih tržišta ove će nedelje biti uprte u planinsko odmaralište Džekson Hol, gde se okupljaju vodeći svetski centralni bankari, ekonomisti i drugi stručnjaci.
Godišnji ekonomski simpozijum u američkoj saveznoj državi Vajoming jedan je od najvažnijih događaja u finansijskom kalendaru jer čelnicima centralnih banaka pruža važnu platformu za slanje signala o smeru monetarne politike i ključnim ekonomskim pitanjima.
Ove godine posebnu pažnju privući će prvi nastup novog predsednika američkih Federalnih rezervi Kevina Vorša. Njegov govor u petak dolazi u trenutku pojačane nervoze na tržištima, rasta prinosa na državne obveznice i zabrinutosti zbog inflacije.
Investitori od novog šefa Feda očekuju signale o tome kako vidi buduće kamatne stope i borbu protiv inflacije, ali žele i jasniju sliku o njegovoj nezavisnosti od administracije Donalda Trampa.
Ovogodišnji skup održava se od 27. do 29. avgusta. Vorš je ranije nagovestio da finansijskim tržištima ne želi unapred da daje previše informacija o tome kako će Fed određivati kamatne stope.
Umesto tradicionalnog slanja signala o budućim potezima centralne banke, rekao je da bi njegov govor mogao da se usredsredi na "veća pitanja", uključujući produktivnost i demografska kretanja, preneo je Gardijan. Takav pristup izaziva nervozu na tržištu obveznica.
"Investitori će tražiti svojevrsnu sigurnosnu mrežu kada predsednik Federalnih rezervi Kevin Vorš bude govorio na sastanku u Džekson Holu", rekao je Den Kotsvort iz brokerske kuće AJ Bel. Ekonomista ING-a Džejms Smit upozorio je da bi Voršovo uzdržavanje od komentarisanja budućeg smera kamatnih stopa moglo dodatno da poveća nestabilnost na već uzdrmanom tržištu obveznica.
Dodatni pritisak na novog predsednika Feda dolazi zbog činjenice da je inflacija u SAD-u više od pet godina iznad cilja od dva odsto. Među zvaničnicima Feda postoje strahovi da bi predugo čekanje sa povećanjem kamatnih stopa moglo da naruši kredibilitet centralne banke.
Zapisnik sa sastanka Feda krajem jula pokazao je podeljena mišljenja. Deo zvaničnika smatra da bi odlaganje povećanja kamata kasnije moglo da zahteva znatno veća i skuplja povećanja troškova zaduživanja, dok drugi upozoravaju da bi dugotrajna inflacija iznad dva odsto mogla da naruši poverenje javnosti u Fed.
Vorš je rekao i da želi da sačeka preporuke pet radnih grupa osnovanih na početku njegovog mandata ovog proleća pre nego što detaljnije predstavi svoje planove.
Adam Posеn, predsednik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, smatra da bi Vorš u Džekson Holu trebalo manje da govori o dugoročnim idejama, a više da objasni kako Fed trenutno procenjuje ekonomske podatke i posledice dešavanja na globalnim tržištima.
U međuvremenu se pojačava pritisak prodaje na američkom tržištu državnog duga vrednom oko 30 biliona dolara. Ministar finansija Skot Besent pokušao je da smiri investitore obećanjem da će Vašington najmanje udvostručiti kupovinu američkih državnih obveznica.
Rast prinosa na američke i globalne obveznice otvorio je i pitanje kako će se aktivnija politika Ministarstva finansija uklopiti sa politikom Feda. Ključni instrument centralne banke je prekonoćna kamatna stopa, a veće razlike između nje i kratkoročnih stopa na državni dug mogle bi da otežaju upravljanje kamatama.
Dodatni problem predstavlja američki dolar, koji je tokom poslednjeg meseca oslabio prema drugim vodećim svetskim valutama. Njegov pad mogao bi dodatno da poveća inflatorne pritiske. Investitore zabrinjava i mogući inflatorni uticaj rata sa Iranom, dok je američki nacionalni dug prvi put premašio 40 biliona dolara.
Prinos na dugoročne američke državne obveznice ponovo se približio najvišim nivoima od 2007. godine. Vorš se istovremeno suočava i sa pitanjima o svojoj nezavisnosti od Bele kuće.
Demokrate iz Odbora Senata za bankarstvo zatražile su od njega detalje o komunikaciji sa Trampom, nakon izveštaja Volstrit džurnala prema kojem predsednik i šef Feda redovno razgovaraju telefonom. Tramp zasad nije kritikovao Vorša zbog toga što nije smanjio kamatne stope, kao što je ranije često zahtevao od bivšeg predsednika Feda Džeroma Pauela.
Ipak, Voršova uzdržanost u javnim nastupima otvorila je pitanje da li svoj stav o mogućem povećanju kamata skriva kako ne bi izazvao Trampovo nezadovoljstvo.
Rojters pritom ističe da se promenila i šira slika na globalnim finansijskim tržištima. Nekadašnji predsednik Feda Ben Bernanke govorio je o "globalnom višku štednje" koji je godinama držao tržišne kamatne stope niskim.
Danas se, međutim, govori o "globalnom manjku štednje", dok se za novac potreban za ulaganja i kreditiranje takmiče rastući javni dugovi, fragmentisana trgovina i lanci snabdevanja, troškovi starenja stanovništva, kao i snažna privatna ulaganja u veštačku inteligenciju.
Morisu Obstfeldu, bivšem glavnom ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda, smatra da Vorš deluje u posebno napetom trenutku, obeleženom nestabilnim tržištima obveznica i predstojećim američkim izborima za Kongres.
"Tržišta se pitaju šta će Fed učiniti kako bi se uhvatio u koštac sa inflacijom koja je uporno iznad cilja", rekao je Obstfeld, dodajući da bi inflatorni pritisci mogli da dovedu do potrebe za većim povećanjem kamatnih stopa.
Voršov govor u Džekson Holu zato će biti važna prilika da pojasni svoj stav. Tržišta sada čekaju da vide da li će novi šef Feda ponuditi jasnije odgovore o inflaciji i kamatnim stopama ili će ostati pri uzdržanom pristupu.
BONUS VIDEO:
