Dvadeset i šesti samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), tempiran kako bi se poklopio sa 25. godišnjicom osnivanja, počeo je u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana.
Iza ideje stoji Moskva, a zamišljeno je da postane platforma za globalnu politiku gde će se liderima Rusije, Kine, Indije i Turske pridružiti šefovi država i vlada Velike Evroazije te generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.
Osnovana pre četvrt veka kako bi se osigurala bezbednost granica za bivše sovjetske republike i Kinu, danas ŠOS ima ambiciju "da nadiđe regionalne granice i postane ključna struktura u multipolarnom svetu", kako su poručili iz Kremlja.
Rusija, četiri i po godine nakon početka potpune invazije na Ukrajinu, ali i Iran, šest meseci nakon početka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, vide samit kao važnu platformu za jačanje odnosa sa nezapadnim partnerima.
Šangajsku organizaciju za saradnju su 2001. osnovale Kina, Rusija i četiri države Centralne Azije kao bezbednosni forum i otad je rasla po broju članica i uticaju te okuplja deset država: Rusiju, Kinu, Indiju, Iran, Pakistan, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan, a mnoge druge zemlje imaju status "partnera za dijalog".
Kina i Rusija organizaciju predstavljaju kao alternativu zapadno usmerenim grupama poput G7, a Peking poslednjih godina nastoji da proširi njen domet obećavajući razvojnu i finansijsku pomoć.
Alternativa G7
Kina vidi ŠOS kao alternativu zapadnim organizacijama poput G7, a poslednjih godina želi da proširi njen opseg i uticaj tako što članicama obećava finansijsku pomoć. To privlači i države kao što je Turska pa će jedan od učesnika rasprave o regionalnoj i globalnoj bezbednosti biti Redžep Tajip Erdogan, iako je u junu bio domaćin samita NATO-a.
Rusija u ŠOS-u ima dva strateška cilja i oba imaju potencijal da ozbiljno utiču na postojeći svetski poredak kojim dominira Zapad.
S jedne strane Kremlj nastoji da otvori nove izvore prodaje nafte i gasa nakon gubitka tržišta Evropske unije. Međutim, još je važnija geopolitička dimenzija, odnosno prilika da se Šangajska organizacija etablira kao zaštitnik globalnog juga nasuprot "zlatnoj milijardi", što je omiljeni moskovski termin za bogate države liberalnih demokratija.
Vladimir Putin je shvatio da je njegova invazija na Ukrajinu širom sveta pokrenula pitanja o moralnom integritetu ruskog modela vladavine, a kako bi to osporila, Rusija širi propagandu predstavljajući se kao zagovornik "siromašnog juga" nasuprot "zapadnog kapitalizma".
No, kao i u BRIKS-u,Rusija je najglasnija, ali stvarni gazde su Kinezi, a oni prvenstveno misle na sopstvene interese. U Biškeku će Putin i Si Đinping, kako je najavljeno, ponovo razgovarati o projektu gasovoda Snaga Sibira 2 i mogućnosti postizanja konačnog sporazuma, a očekuje se da će se rasprave o toj temi nastaviti na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, zakazanom za 1. do 4. septembar.
Sporazum se ne potpisuje iako Rusi nude popuste, ali Kinezi traže da im se gas prodaje po cenama kakve su u Rusiji, makar znaju da je to nemoguće jer ga tamošnji kupci dobijaju ispod cene budući da ruska vlada nadoknađuje razliku i tako kupuje socijalni mir.
Još jedan ključni sastanak Vladimira Putina u Biškeku biće razgovor sa indijskim premijerom Narendrom Modijem koji će biti domaćin 18. samita BRIKS-a u Nju Delhiju 12. i 13. septembra. Takođe, Modi će se u Kirgistanu sastati i sa Sijem, koji će u septembru posetiti Indiju prvi put u sedam godina. Stiže i iranski predsednik Masud Pezeškijan kako bi iz prve ruke saznao može li Iran i ubuduće da računa na podršku Pekinga i Moskve.
U to uveravaju kremaljske RIA Novosti koje su najavile da će se "u Biškeku iranski predsednik Pezeškijan naći u društvu ljudi koji kategorički nisu zainteresovani za bilo kakav poraz njegove zemlje. Naprotiv, oni pomažu Iranu da preživi i pomoći će mu da vrati snagu nakon što su Amerikanci prisiljeni da priznaju očigledno: neuspeh svojih pokušaja da slome Islamsku Republiku".
Vojni savez
Petar Akopov, vodeći politički komentator RIA Novosti, smatra da "Šangajska organizacija za saradnju nije vojni savez, ali može i treba da postane savez država koje teže zaštiti i sopstvenog suvereniteta i bezbednosti cele regije. Tada nijedna anglosaksonska pretnja neće biti pretnja. Jer svako novo ’iskrcavanje u Normandiji’, ne samo ono temeljeno na sankcijama nego i isključivo vojno (to jest, anglosaksonsko iskrcavanje u Aziji - bilo da se radi o Persijskom zalivu, Tajvanu ili ruskoj zoni interesa) jednostavno će postati nemoguće".
Međutim, uprkos željama Kremlja, ŠOS nije jedinstveni politički ni vojni blok jer članice imaju ozbiljna neslaganja i različite interese. Za Indiju bi samit mogao da ima više simboličan i strateški nego suštinski značaj, posebno zato što su Kina i Pakistan, obe članice organizacije, njeni regionalni rivali.
Turska, koja u ŠOS-u ima status partnera, takođe pokušava da iskoristi platformu za jačanje svoje pozicije u regiji. Predsednik Erdogan više puta je poručio da želi da njegova zemlja postane stalna članica Šangajske organizacije, ali Turska paralelno brižljivo čuva veze sa Zapadom kroz NATO i trgovinske odnose sa Evropskom unijom.
BONUS VIDEO:
· Reaguj