- Numbeo je rangirao 100 gradova prema odnosu cene i kvaliteta života, uz podatke iz avgusta 2026. i kriterijume poput bezbednosti, zdravstva, saobraćaja i klime.
- Evropski gradovi dominiraju vrhom liste, a među istaknutima su Split, Porto, Valensija, Prag, Lisabon, Bratislava, Riga i Varna.
- SAD imaju suprotan obrazac: Njujork i Los Anđeles su skupi, ali slabije ocenjeni po kvalitetu života, dok je Detroit na dnu po tom kriterijumu.
Šta neki grad čini isplativim za život? Niske cene same po sebi nisu dovoljne. Istraživači su uporedili troškove sa kvalitetom života u 100 svetskih gradova, koristeći podatke iz avgusta 2026. godine iz Numbeo indeksa kvaliteta života.
Lista prikazuje 100 gradova pozicioniranih pomoću procenata izračunatih u odnosu na 306 gradova u bazi podataka platforme Numbeo. Kada je reč o kvalitetu života, lista izostavlja komponente povezane sa cenama kako bi se izbeglo dvostruko računanje pristupačnosti, fokusirajući se umesto toga na faktore koji uključuju bezbednost i zdravstvenu zaštitu, saobraćaj i zagađenje, kao i klimu. piše Visual Capitalist.
Evropa dominira gornjom polovinom grafikona. Split se nalazi u 97. procenata po kvalitetu života, ali tek na 49. po troškovima. Porto zauzima 96. mesto po kvalitetu života u odnosu na 41. po troškovima, dok se Valensija rangira na 93. mesto u odnosu na 43. po troškovima.
Zašto se evropski gradovi izdvajaju
Od 18 gradova u kvadrantu sa najboljim odnosom cene i kvaliteta, evropski gradovi – uključujući Porto, Split, Valensiju, Prag, Lisabon, Bratislavu, Rigu i Varnu – zauzimaju istaknuto mesto. Ovo je u skladu sa širim rangiranjima kvaliteta života, gde evropske zemlje redovno ostvaruju vrhunske rezultate.
Jedan od razloga je to što kvalitet života odražava mnogo više od samih prihoda. Pristup zdravstvenoj zaštiti, javni prevoz, kompaktno urbanističko planiranje i bezbednost pružaju podršku svakodnevnom životu bez potrebe za visinom potrošnje domaćinstava kakva je u SAD. Evropa takođe može biti jeftinija od SAD u zavisnosti od lokacije, posebno kada je reč o zdravstvenoj zaštiti i pojedinim svakodnevnim troškovima.
Ta prednost nije univerzalna. Cirih i Oslo se nalaze na 100. percentilu po troškovima, dok je Ženeva tik iza njih. Ovi gradovi nude visok kvalitet života, ali po izuzetno visokim cenama.
Najveći američki gradovi vode bitku sa isplativošću
SAD pokazuju gotovo suprotan obrazac u donjem desnom delu grafikona. Njujork se nalazi u 100. mestu po troškovima života, ali tek na 20. po kvalitetu života, dok se Los Anđeles rangira na 95. po troškovima i na 10. mestu po kvalitetu života.
Detroit beleži najniži percentil kvaliteta života među 100 prikazanih gradova, sa vrednošću 5. Čikago, San Francisko, Las Vegas i Hjuston takođe spadaju u kvadrant sa lošim odnosom cene i kvaliteta.
Ovo pomaže da se objasni zašto geografija može imati ogroman značaj pri proceni koliko je novca potrebno za udoban život: veće plate ne znače nužno i veću kupovnu moć kada se uzmu u obzir troškovi stanovanja i drugi lokalni rashodi.
U međuvremenu, gradovi širom Azijsko-pacifičkog regiona pokazuju širi raspon. Tokio, Seul, Brizbejn, Singapur i Sidnej kombinuju relativno visoke troškove sa kvalitetom života iznad medijane, dok se gradovi sa nižim troškovima, poput Čijang Maja i Islamabada, nalaze na strani grafikona sa najboljim odnosom cene i kvaliteta.
Međutim, indeks platforme Numbeo zasnovan je na podacima koje unose korisnici, što znači da je ove rang-liste bolje posmatrati kao komparativne indikatore nego kao konačne sudove o tome gde je život "najbolji".
Gde je na listi Beograd?
Prema Numbeu, Beograd beleži indeks kvaliteta života od 122.65, što ga svrstava u gradove sa "umerenim" standardom.
Među najvećim prednostima Beograda ističe se izuzetno povoljna klima, sa indeksom 84.14 koji se ocenjuje kao "veoma visok". Pored toga, grad je ocenjen kao prilično bezbedan (indeks 62.20), a troškovi života klasifikovani su kao "niski" (50.69), što Beograd čini i dalje pristupačnijim u poređenju sa mnogim evropskim metropolama.
Međutim, sliku o kvalitetu života kvare dva velika problema. Najkritičnija tačka je pristupačnost nekretnina. Odnos cena nekretnina i prosečnih primanja građana iznosi 17.58 i ocenjen je kao "veoma visok", što ukazuje na to da je rešavanje stambenog pitanja za prosečnog Beograđanina izuzetno teško. Pored toga, zagađenje ostaje problem srpske prestonice, uz "visok" indeks od 68.53.
Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti (53.18), kupovnoj moći (72.09) i vremenu provedenom u saobraćajnim gužvama (36.53), Beograd beleži "umerene" vrednosti.
Iako grad nudi bezbedno okruženje i sjajne klimatske uslove uz relativno niske troškove, drastično visoke cene stanova u odnosu na plate i problem zagađenja vazduha drže ukupan kvalitet života u zlatnoj sredini ove liste.
Kompletnu listu gradova pogledajte ovde.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
