- Aogašima je ostrvo na aktivnom vulkanu, a meštani i dalje žive sa sećanjem na erupciju iz 1785. godine, kada je stradala polovina stanovnika.
- Uprkos riziku, stanovnici ostaju na ostrvu zbog mira, prirode i načina života koji im pružaju ribolov, poljoprivreda i geotermalni izvori.
Za stanovnike Aogašime, ostrva udaljenog oko 320 kilometara južno od Tokija, 1785. godina ostala je zauvek upisana u istoriju. Iako današnji meštani nisu bili živi kada se dogodila najsmrtonosnija katastrofa na ostrvu, dobro znaju šta se tada desilo. To ih, ipak, nije odvratilo od života na aktivnom vulkanu.
Prema istorijskim podacima, tlo je počelo da podrhtava 18. maja 1785. godine. Ogromni oblaci gasa i dima izbili su iz vulkana, izbacujući kamenje, blato i druge ostatke visoko u vazduh.
Do 4. juna svih 327 stanovnika ostrva bilo je primorano da pokuša da se evakuiše. U tome je uspela tek približno polovina ljudi, dok su ostali stradali.
Vulkan na Aogašimi i dalje se vodi kao aktivan, pa stanovnici znaju da postoji mogućnost da se sličan događaj ponovi. Uprkos tome, spremni su da prihvate rizik i nastave život na ostrvu.
"Niko ne može da pobedi prirodu"
Jedan od stanovnika sa kojim je "Smithsonian Magazine" razgovarao 2016. godine bio je Masanubu Jošida, tada četrdesetogodišnji državni službenik koji je na ostrvu živeo već 15 godina.
Kako je tada objasnio, trudio se da ne razmišlja previše o mogućnosti nove erupcije.
"Niko ne može da pobedi prirodu", rekao je Jošida.
Umesto da se opterećuje mogućim opasnostima, usredsredio se na prednosti života u bujnom, zelenom raju koji je vekovima ranije nastao od ostataka četiri preklapajuće vulkanske kaldere.
Veliki deo naselja nalazi se unutar spoljašnjeg zida kratera, pisao je Smithsonian Magazine 2016. godine.
Hranu kuvaju pomoću vulkanske pare
Ribolov je jedna od omiljenih aktivnosti stanovnika jer se ostrvo nalazi usred Filipinskog mora. Popularni su i planinarenje, kampovanje i plivanje, iako strme, stenovite litice otežavaju prilaz vodi izvan luke.
"Zahvaljujući vulkanu, imamo i termalne izvore i geotermalnu energiju", ispričao je Jošida.
Posetioci mogu da koriste prirodne saune, a hranu je moguće pripremati postavljanjem posuda iznad otvora iz kojih izbija vulkanska para. Na raspolaganju su čak šerpe i tiganji u kojima mogu da se kuvaju jaja i druge namirnice.
Ostrvo poljoprivrednika i ribara
Iako je Jošida radio kao državni službenik, mnoge njegove komšije bavile su se poljoprivredom i ribolovom.
Pored velikih zelenih površina, na ostrvu su u vreme objavljivanja članka radili destilerija šoćua, tradicionalnog japanskog alkoholnog pića, proizvođač soli, nekoliko prodavnica, prenoćište i radionica za popravku automobila.
Uprkos maloj površini ostrva, većina stanovnika koristila je automobile umesto bicikala ili pešačenja.
"Ljudi izbegavaju bicikle zbog snažnih vetrova i kišovite klime. Ako ne umete da vozite, morate da pešačite", objasnio je Jošida.
Aogašimu preseca nekoliko puteva, od kojih većina krivuda središnjim delom ostrva. Ipak, život na ovom udaljenom mestu potpuno se razlikuje od života u ostatku Japana.
Do ostrva brodom ili helikopterom
Jošida je zbog posla nekoliko puta godišnje putovao u Tokio. U vreme nastanka članka koristio je trajektnu vezu, dok je druga mogućnost bio prevoz helikopterom.
Međutim, gužva japanske prestonice, koja je tada imala oko 13,4 miliona stanovnika, samo ga je podsećala koliko ceni mir i samoću na svom ostrvu.
"Često poslovno putujem na kopno, ali gužva me plaši. Jednostavno ima previše ljudi", rekao je.
"Na Aogašimi možemo da osetimo veličanstvenu prirodu kakvu nije moguće doživeti u velikim gradovima."
U trenutku kada je tekst objavljen, 2016. godine, vulkan je bio miran. Japanska meteorološka agencija tada je navela da od uvođenja sistema upozorenja 2007. godine za Aogašimu nije bilo izdato nijedno vulkansko upozorenje.
Za stanovnike ovog neobičnog ostrva svaki novi miran dan predstavljao je još jedan dan u raju - barem dok vulkan nastavlja da spava.
BONUS VIDEO:
