- Jedinstvena Rusija vodi sa više od 50 odsto glasova na izborima za Državnu dumu, prema prvim prebrojanim zapisnicima i izlaznim anketama.
- Centralna izborna komisija navodi da je izlaznost bila oko 56,6 odsto, a glasanje je proteklo uz pojačane bezbednosne mere i elektronsko glasanje u 33 regiona.
U Rusiji je završeno trodnevno glasanje na izborima za deveti saziv Državne dume, koji su održani na više od 2.200 izbornih nivoa širom zemlje. Birališta su zvanično zatvorena nakon što je glasanje okončano u najzapadnijoj tački, Kalinjingradskoj oblasti.
Prema prvim prebrojanim zapisnicima i izlaznim anketama, vladajuća stranka Jedinstvena Rusija ima ubedljivu prednost sa više od 50 odsto osvojenih glasova. Na drugom mestu nalazi se Komunistička partija (KPRF), dok izborni cenzus i ulazak u parlament prelaze još stranke "Novi ljudi" i "Pravedna Rusija".
Veći odziv birača i specifični uslovi glasanja
Podaci Centralne izborne komisije (CIK) pokazuju da je konačna izlaznost iznosila oko 56,6 odsto, čime je nadmašen odziv na parlamentarnim izborima 2021. i 2016. godine.
Predsednica CIK-a Ela Pamfilova izjavila je da je trodnevni proces protekao uobičajeno, uprkos pojedinačnim pokušajima provokacija. Proces glasanja obeležili su i specifični uslovi:
U pojedinim pograničnim regionima i samoproglašenoj DNR birališta su zatvorena ranije zbog opasnosti od napada dronova i radi bezbednog transporta izborne dokumentacije.
Elektronsko glasanje i posmatrači: Glazanje na daljinu sprovedeno je u 33 regiona, dok je izborni proces pratilo preko 380.000 posmatrača, uključujući i više od 1.000 stranih predstavnika.
Analitičari ističu da su visoka izlaznost i ubedljiva pobeda vladajuće opcije za Kremlj bili ključni indikatori kojima želi da demonstrira stabilnost i stvarnu nivo podrške ratnoj politici u zemlji.
Šta sledi nakon zatvaranja birališta?
Ovo su prvi izbori za Državnu dumu od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Dok su izborni rezultati u zemlji bili očekivani usled dominacije Kremlja i diskvalifikacije antiratne opozicije, zapadne obaveštajne službe i analitičari sa velikom strepnjom prate šta sledi po zatvaranju birališta.
Upozorenja evropskih obaveštajaca ukazuju na to da bi Putin pobedu mogao da iskoristi kao unutrašnji legitimitet za novu fazu vojne eskalacije.
To obuhvata mogućnost fazne mobilizacije i intenziviranja udara na ukrajinsku infrastrukturu tokom zime, ali i opasnost po sam Zapad, kroz jačanje hibridnih napada, talas sabotaža širom Evrope i potencijalno testiranje odlučnosti NATO saveza u narednim mesecima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
