- Letonija je blokirala obnovu paketa sankcija EU zbog zahteva Francuske, Slovačke i Luksemburga da se sa liste skinu Ališer Usmanov i Mihail Fridman.
- Pariz ukidanje mera protiv Usmanova pravda nacionalnom bezbednošću, dok se Kijev i istočne članice EU tome oštro protive.
- Usmanov je jedan od najbogatijih ruskih biznismena, sa imovinom i poslovima u rudarstvu, telekomunikacijama i medijima, a pod sankcijama je od 2022.
Najnoviji diplomatski sukob unutar Evropske unije stavio je u sam centar pažnje jedno od najuticajnijih imena ruskog biznisa - Ališera Usmanova.
Pitanje obnove paketa sankcija protiv skoro 3.000 pojedinaca i entiteta povezanih sa Rusijom dovelo je do zastoja u Briselu, nakon što je Letonija blokirala konačnu listu.
Povod za blokadu bio je zahtev Francuske i Slovačke (kojima se pridružio i Luksemburg) da se sa liste sankcija uklone rusko-uzbekistanski tajkun Ališer Usmanov i rusko-izraelski milijarder Mihail Fridman.
Dok Pariz ukidanje mera protiv Usmanova opravdava "razlozima nacionalne bezbednosti" - što se diplomatski povezuje sa potencijalnom razmenom zatvorenika u kojoj učestvuju dva francuska državljanina (uključujući čoveka optuženog za špijunažu u Azerbejdžanu) - Kijev i istočne članice EU oštro se protive ovom potezu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha poručio je da bi brisanje oligarha poslalo potpuno pogrešan signal Moskvi. Ovaj diplomatski manevar otvorio je pitanje ko je zapravo Ališer Usmanov (73), kolika je njegova moć i zbog čega je njegova sudbina postala predmet visoke geopolitičke trgovine.
Ko je Ališer Usmanov i koliko je bogat?
Ališer Usmanov je rusko-uzbekistanski poslovni magnat, rođen 1953. godine u Uzbekistanu u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Svoju karijeru i prva bogatstva počeo je da gradi još krajem 1980-ih godina kroz zadrugu "Agroplast", koja se bavila proizvodnjom plastičnih kesa.
Nakon raspada SSSR-a, Usmanov se pozicionirao u sektoru investicija, finansija i metalske industrije, naglašavajući da za razliku od mnogih drugih oligarha nije direktno učestvovao u privatizaciji državne imovine 1990-ih, već da je svoju imperiju gradio postepeno.
Prema procenama magazina "Forbs", neto bogatstvo Usmanova iznosi oko 14,1 milijardu dolara, što ga svrstava u sam vrh najbogatijih ljudi u Rusiji i među 250 najbogatijih pojedinaca na svetu.
Poslovno carstvo
Usmanov je osnivač i ključni akcionar konglomerata USM Holdings. Njegov poslovni otisak obuhvata strateške sektore ruske i globalne ekonomije:
- Rudarstvo i metalurgija: Usmanov kontroliše Metaloinvest, jednog od najvećih svetskih proizvođača i dobavljača rude gvožđa i gvožđanih proizvoda. Takođe drži udeo u projektu Udokan Copper, koji razvija jedno od najvećih nalazišta bakra na svetu
- Telekomunikacije i mediji: Suvlasnik je vodećeg ruskog mobilnog operatera MegaFon. Pored toga, vlasnik je uticajne medijske kuće i lista "Komersant"
- Tehnološke investicije: Usmanov je bio među prvim globalnim investitorima koji su prepoznali potencijal vodećih tehnoloških giganta, ulažući rano u kompanije kao što su Facebook, Twitter, Alibaba i Xiaomi. U Rusiji je dugo kontrolisao Mail.ru Group (danas VK)
- Sport i međunarodni uticaj: Godinama je bio prisutan u engleskom fudbalu kao značajan akcionar londonskog Arsenala (sve dok 2018. nije prodao svoj udeo Stenu Krenkeu), dok su njegove kompanije sponzorisale Everton. Bio je i dugogodišnji predsednik Međunarodne mačevalačke federacije (FIE)
Odnos sa Vladimirom Putinom i ostalim oligarsima
Usmanov se u međunarodnim krugovima smatra jednim od najodanijih "sistemskih oligarha" Kremlja. Njegov odnos sa predsednikom Vladimirom Putinom i državnim vrhom Rusije ima duboke korene.
Od 2000. do 2014. godine, Usmanov je bio na čelu kompanije Gazprom Investholding (kćerke firme državnog giganta Gazproma), gde je vodio poslove preuzimanja i upravljanja imovinom za račun države. Time je dokazao sposobnost da služi interesima ruske države čuvajući istovremeno sopstveni privatni kapital.
Blisko je povezan sa bivšim predsednikom i premijerom Dmitrijem Medvedevim, kao i sa partnerima poput Vladimira Skoča i Farhada Moširija.
Iako Usmanov u javnosti ističe da je poslovan čovek i da se ne meša direktno u politiku, njegovi potezi uvek su pratili liniju Kremlja. Poznat je slučaj iz 2011. godine kada je smenio urednike u listu "Komersant" zbog objavljivanja kritičkih sadržaja o izborima i Putinu, što su novinari ocenili kao otvorenu cenzuru.
Uloga u ratu u Ukrajini i razlog za sankcije
Nakon početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropska unija, SAD, Velika Britanija i Ukrajina stavile su Usmanova na listu sankcija. Zvanični Brisel ga je označio kao oligarha sa posebno bliskim vezama sa Vladimirom Putinom.
Njegova uloga u ratnim okolnostima direktno je povezana sa ekonomskom moći njegovih industrijskih giganata:
- Finansiranje i snabdevanje industrije: Metaloinvest i povezani rudarski sektori predstavljaju kičmu ruske teške industrije i značajan izvor prihoda za ruski budžet, koji direktno finansira ratne napore
- Kritična infrastruktura: Sektori poput telekomunikacija (MegaFon) predstavljaju strateške elemente državne infrastrukture
- Sistemska podrška režimu: Zapadne vlade smatraju da oligarsi poput Usmanova pružaju ključni finansijski i ekonomski oslonac Putinovom režimu
Zbog sankcija, Usmanovu su u Evropi zamrznuta brojna imanja, vile, luksuzna jahta Dilbar, kao i finansijski računi. Zbog svega navedenog, diplomatska bitka u Briselu oko ukidanja sankcija Usmanovu nije samo tehničko pitanje.
Usmanov predstavlja simbol ruske ekonomske elite povezane sa vrhom vlasti u Moskvi, pa bi njegovo potencijalno skidanje sa crne liste predstavljalo presedan u politici pritiska na Kremlj.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)
