- Amaterski arheolog Oliver Ridl pronašao je kod Veselinga 934 rimska srebrna denara, najveću takvu ostavu iz vremena cara Hadrijana u Nemačkoj.
- Kovanice su teške 3,1 kilogram, a stručnjaci smatraju da je blago verovatno namerno zakopano u drugoj četvrtini drugog veka.
- Nalaz je predstavljen u muzeju u Bonu, dok razlog zbog kog novac nikada nije preuzet ostaje nejasan.
U blizini Veselinga na zapadu Nemačkeamaterski arheolog Oliver Ridl pronašao je 934 rimska srebrna denara, najveću takvu ostavu iz vremena cara Hadrijana u toj zemlji.
Arheolog amater Oliver Ridl je pre godinu dana u polju južno od Kelna detektorom za metal prvo otkrio nekoliko kovanica, a zatim shvatio da je nalaz mnogo veći jer je uređaj nastavio da daje signal. Nakon toga je obavestio nadležne službe, a stručnjaci koji su odmah počeli iskopavanje pronašli su ukupno 934 rimska srebrna denara, teška 3,1 kilogram.
Nalaz je u utorak predstavljen u muzeju LVR-Lendesmuzeum Bon. Kancelarija LVR za zaštitu arheoloških spomenika u Porajnju saopštila je da je reč o najvećem blagu kovanica pronađenom u Nemačkoj iz vremena rimskog cara Hadrijana, te da je ostava verovatno namerno zakopana u drugoj četvrtini drugog veka.
"Bilo mi je jasno da je ovde zakopano nešto veće", kazao je Ridl.
Državni arheolog Erih Klasen naveo je da se motivi mogu samo nagađati, ali da je "vrlo verovatno da je neko želeo da sačuva ovaj novac na sigurnom. Uostalom, banke tada nisu postojale".
Zašto blago nikada ranije nije preuzeto ostaje nejasno. Prema rečima istraživačice Rahel Ote, dobru predstavu o njegovoj vrednosti daje plata rimskih legionara: obični vojnik zarađivao je 300 denara godišnje, ali mu je oko polovine odbijano za hranu i opremu. To znači da bi za ovakvu ostavu morao da štedi sav raspoloživi novac oko šest godina.
Područje Kelna bilo je pod rimskom vlašću približno od 39. godine pre nove ere do 459. godine. Rimljani su tamo uspostavili uporište radi osiguranja granice carstva uz Rajnu, iz kojeg je kasnije nastala Kolonija Agripina, današnji Keln.
BONUS VIDEO:
