- U gradu i dalje živi oko 6.000 ljudi, među njima 180 dece, dok su struja, gas i lekovi gotovo nestali, a hrana je sve skuplja i ređa.
- Kijev i Moskva mesecima pregovaraju o evakuaciji civila, ali Rusija još nije potvrdila učešće u humanitarnoj operaciji.
Prema rečima Tetjana Hasanenko, koja je na čelu ukrajinske vojne uprave Oleškija, poslednja isporuka hrane stigla je krajem maja.
- Situacija je kritična. To više ne može jednostavno da se nazove glađu, to je gladomor - kaže ona.
Grad bio potpuno potopljen, sneg zatrpao mine na ulicama
Oleški se nalazi u Hersonskoj oblasti na levoj obali Dnjepra. Grad je pod okupacijom od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu. U junu 2023. gotovo je potpuno poplavljen nakon što su ruske snage digle u vazduh hidroelektranu i branu Kahovka, piše "Dojče vele" (DW).
- Situacija u Oleškiju dodatno se pogoršala u decembru 2025, kada je pao sneg pa mine na ulicama više nisu mogle da se vide. Eksplozije su bile stalne, a zalihe hrane su se topile. Ljudi su otkopavali podrume koje je poplava zatrpala muljem i iznosili konzerve. Ali sada je i to potrošeno - kaže Hasanenko.
Prema njenim podacima, u opštini Oleški, kojoj pripada 13 naselja, još živi oko 6.000 ljudi, među njima i 180 dece.
Ukrajina još od proleća pregovara s Rusijom o njihovoj evakuaciji. Međutim, prema rečima ombudsmana ukrajinskog parlamenta Dmitra Lubineca, Moskva još nije potvrdila da će učestvovati u humanitarnoj operaciji.
U međuvremenu ljudi gladuju i pripremaju se za tešku zimu. U Oleškiju već dugo nema ni struje ni gasa. Voda se crpi iz bunara.
"Kilogram tikvica za 1.000 rubalja"
- Danas još nisam ništa pojela. Najbolje što danas imam za jelo jeste pogača od vode i brašna, jer toga još ima. Namažem je sosom od jabuka i skuvam čaj bez šećera. I to je sve - kaže u telefonskom razgovoru za DW Halina (ime joj je promenjeno iz bezbednosnih razloga) i dodaje da je meso poslednji put jela za Novu godinu.
Halina živi u napuštenoj porodičnoj kući u koju se preselila pošto joj je stan uništen u granatiranju. Međutim, mesec dana kasnije granata je pogodila i ovaj dom.
- Danas je padala kiša, pa je pod mokar. A napolju je 14 stepeni - dodaje ona.
Prema njenim rečima, stanovnici izlaze na ulicu samo između sedam i devet sati ujutru. Okupljaju se na pijaci kako bi razmenjivali informacije i trgovali hranom iz zaliha ili bašti.
A cene su, kaže, paprene:
- Kilogram tikvica - 1.000 rubalja (oko 10 evra)
- Veliki džak brašna - 200.000 rubalja (oko 2.000 evra)
- 20 kilograma pšenice košta 21.000 rubalja (oko 220 evra)
- Kokošja jaja postala su prava retkost jer više nema dovoljno hrane za živinu, a ni svinja više nema.
- U celom mestu ostala je samo jedna krava - dodaje ona.
"Kreneš na put i možeš usput da pogineš"
Još prošle godine, prema Halininim rečima, iz Oleškija su saobraćali minibusevi koji su za novac prevozili ljude prema Skadovsku na jugu okupirane Hersonske oblasti, a zatim dalje prema Krimu ili Rusiji. Tim vozilima dopremana je i hrana za prodaju. Nakon napada dronovima, minibuseve su zamenila dva vozila hitne pomoći.
- Ali već mesec i po dana ni jedno od njih više ne saobraća jer je jedna vožnja završila smrću vozača - kaže ona.
Stanovnici sada hranu nabavljaju u selu Radensk, dvadesetak kilometara južnije. Do tamo pešače ili idu biciklom. Oni koji žele da se evakuišu moraju da stignu do sela Tarasivka, koje je još 20 kilometara dalje. Odatle minibusom ili auto-stopom mogu do Skadovska. Ali put je miniran.
- Kreneš na put i možeš usput da pogineš - upozorava Halina i dodaje da su dve žene tako stradale kada su krenule po hranu.
U Oleškiju ima mnogo ljudi povređenih od mina i eksplozivnih naprava, ali na lekarsku pomoć ne mogu da računaju.
- Ako vam eksplozija otkine nogu, osuđeni ste na smrt. U bolnici doduše postoji hirurg, ali nema anesteziologa ni lekova - objašnjava.
Situacija za pacijente postaje sve teža, piše DW.
- Zimi se još moglo dobiti malo supe i dva peciva umesto hleba. Sada dobijamo jednu i po kašiku griza kuvanog u vodi i čaj koji je odavno hladan jer nema ko da ga podgreje - rekla je.
"Naša drva za ogrev već su potrošena"
Evakuacija iz Oleškija otežana je ne samo zbog mina. Mnogi stanovnici nemaju ni ruski, ni ukrajinski pasoš jer su brojni dokumenti izgubljeni tokom poplave ili u požarima. Pored toga, ljudima nedostaje gotovina. I dalje primaju socijalna davanja, ali novac ne mogu da podignu sa računa.
U samom Oleškiju više nema ni predstavnika ruskih okupacionih vlasti, a s njima je nemoguće stupiti u kontakt.
- Naša drva za ogrev već su potrošena - kaže Halina.
Žali se da nema ni gasa ni goriva za generatore. Prema njenim rečima, danas u Oleškiju uglavnom žive stariji ljudi, piše DW.
Ombudsman kritikuje Moskvu
Razgovori o evakuaciji iz Oleškija traju još od proleća. Tada su zaposleni u gradskoj upravi, na inicijativu ombudsmana Dmitra Lubineca, sastavili spisak stanovnika koji žele da napuste opštinu. Hitno je potrebno evakuisati 358 ljudi, napisao je on na društvenim mrežama
"To su samo oni za koje znamo. Te ljude treba spasiti jer je grad postao smrtonosna klopka", naglasio je i podsetio da opština Oleški ima više od 6.000 stanovnika.
Prema njegovim navodima, između Kijeva i Moskve postojali su preliminarni dogovori.
Ukrajinska vojska trebalo je da osigura prekid vatre, a Međunarodni komitet Crvenog krsta da učestvuje u evakuaciji. Ali Rusija već duže vreme "nije ponovo potvrdila spremnost" za sprovođenje evakuacije, požalio se Lubinec.
(Dojče vele/MONDO)
BONUS VIDEO:
