- Tramp je najavio razgovor sa Putinom o smrti radnice laboratorije u Sibiru, dok Kremlj tvrdi da telefonski poziv nije zakazan.
- Rusija istražuje uzrok smrti i poručuje da nema opasnosti od epidemije, iako je skoro 200 ljudi bilo pod zdravstvenim nadzorom.
- SZO traži transparentnost, a Mongolija i Litvanija uvode mere predostrožnosti na granicama i u zdravstvenom sistemu.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će uskoro razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o smrti radnice laboratorije u centru za istraživanje kuge u Sibiru.
"Za sada vodimo veoma ozbiljne razgovore", rekao je Tramp, dodajući da će o razgovorima sa ruskim liderom moći da izvesti "verovatno" u četvrtak.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, međutim, rekao je da telefonski razgovor dvojice predsednika nije zakazan.
Ruski zvaničnici navode da istražuju uzrok smrti 28-godišnje žene i nisu potvrdili da je reč o plućnoj kugi, na koju se sumnja. Istovremeno insistiraju da ne postoji opasnost od epidemije.
Mongolija je, prema navodima AFP-a, naredila uvođenje mera zdravstvenog nadzora na granici sa Rusijom, dok je Litvanija počela pripreme za slučaj eventualne pojave bolesti.
Plućna kuga predstavlja ozbiljnu infekciju pluća i često se opisuje kao najvirulentniji oblik kuge.
SZO traži transparentnost od Rusije
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus pozvao je Rusiju da bude transparentna.
"Pravovremena, potpuna i transparentna razmena informacija u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim propisima ključna je za razjašnjavanje oprečnih izveštaja i omogućavanje tačne procene potencijalnih rizika po javno zdravlje", rekao je Tedros.
Peskov je u sredu rekao novinarima da je rusko prijavljivanje smrti SZO bilo u skladu sa standardnom praksom, dok je medije optužio za objavljivanje "lažnih informacija".
Sjedinjene Američke Države poslale su Rusiji zvaničnu diplomatsku poruku kojom su zatražile dodatne informacije. Peskov je rekao da nije upoznat sa takvim zahtevom, prenosi BBC.
Skoro 200 ljudi bilo pod nadzorom
Prvi izveštaji pojavili su se u petak, kada je objavljeno da je skoro 200 ljudi stavljeno pod zdravstveni nadzor u Irkutskoj oblasti nakon smrti radnice laboratorije.
Ruski mediji identifikovali su preminulu kao Darju Šipilovu. Prema tim navodima, ona se razbolela nekoliko dana pre smrti.
Pojavili su se i nepotvrđeni izveštaji prema kojima se razbolela nakon što je navodno razbila epruvetu sa patogenom u Institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, gde je radila, ili nakon terenskog putovanja u područje u kojem se kuga prirodno pojavljuje među divljim glodarima.
Nijedna od te dve verzije za sada nije potvrđena.
Dok su SAD i SZO tražili dodatne informacije, ruska služba za zaštitu zdravlja potrošača Rospotrebnadzor saopštila je da "ne postoje epidemiološki rizici za stanovništvo Irkutska i Irkutske oblasti".
Prema navodima te institucije, više od 90 odsto osoba koje su bile u kontaktu sa preminulom završilo je medicinski nadzor i kod njih "nisu otkriveni zdravstveni poremećaji povezani sa infektivnom patologijom".
Mongolija pojačala nadzor granice
Vlada susedne Mongolije naredila je uvođenje mera "zdravstvenog nadzora" na granici sa Rusijom, javio je AFP.
Ministarstvo zdravlja te zemlje saopštilo je da će održavati kontinuirani nadzor i praćenje kako bi sprečilo potencijalne rizike.
Naglašeno je da je reč o meri predostrožnosti i da je "trenutni nivo rizika nizak".
Litvansko Ministarstvo zdravlja takođe je saopštilo da su izvršene pripreme za eventualni slučaj bolesti u toj zemlji.
Laboratorijsko testiranje je dostupno, eventualni pacijenti bili bi izolovani u infektivnim bolnicama, njihovi kontakti identifikovani, a država raspolaže zalihama odgovarajućih lekova, rekla je Nerija Kaulakien iz litvanskog Ministarstva zdravlja za agenciju ELTA.
Ona je naglasila da trenutno nema dokaza o "povećanom riziku od kuge".
Rusija prvo saopštila da je umrla od upale pluća nepoznatog uzroka
Neposredno nakon smrti radnice laboratorije, Rospotrebnadzor je saopštio da je žena preminula od "upale pluća neutvrđene etiologije" i da testiranjem nisu pronađeni "mikroorganizmi povezani sa njenim profesionalnim aktivnostima".
Međutim, nakon tog saopštenja, jedan provladin federalni medij obrisao je pet objava u kojima se pominjao mogući slučaj kuge.
Vlasti u gradu Bajkalsku takođe su obrisale poruku u kojoj su građanima savetovale da ne putuju u Šelehov zbog mogućeg slučaja zaraze kugom.
Spekulacije o smrti radnice laboratorije dovele su do razmene poruka između Rusije i SAD, kao i pitanja o mogućnosti širenja bolesti van Rusije.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da SAD imaju na raspolaganju "mere" kojima bi mogle da pomognu Rusiji ukoliko se ispostavi da je situacija ozbiljnija nego što se trenutno tvrdi.
Plućna kuga može brzo da napreduje
Prema podacima SZO, plućna kuga ima veoma kratak period inkubacije, koji ponekad traje samo 24 sata, i može biti smrtonosna ukoliko se bolest ne dijagnostikuje i ne leči na vreme.
Ljudi mogu da se zaraze ujedom zaražene buve, kontaktom sa telesnim tečnostima ili kontaminiranim materijalima, kao i udisanjem respiratornih čestica.
Među simptomima su otežano disanje i kašalj, koji može biti praćen iskašljavanjem sa primesama krvi.
Bakterija koja izaziva kugu, Yersinia pestis, prisutna je među glodarima poput mrmota u tom području.
Kuga je u 14. veku, kada je bila poznata kao "Crna smrt", odnela živote ogromnog dela evropskog stanovništva.
Institut za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka osnovan je pre nešto više od jednog veka, kao odgovor na epidemiju koja je izbila dvadesetih godina prošlog veka.
O tome da li je Srbija u opsnosti čitajte u našem odvojenom tekstu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj