- Bruk Blek, Amerikanka koja je karijeru gradila u muzičkoj industriji, preselila se sa porodicom u Dansku 2020. godine i tek posle godina shvatila koliko joj znači odmor.
- Teško joj je padalo uklapanje u dansku radnu kulturu, gde je uobičajena 37-časovna nedelja i pet nedelja godišnjeg odmora, jer je osećala krivicu kada ne radi.
- Promena je došla tek ove godine, kada je na odmoru sa porodicom prihvatila sporiji ritam i zaključila da odmor ne umanjuje ambiciju ni predanost poslu.
Bruk Blek, stručnjakinja za komunikacije koja je karijeru gradila u američkoj muzičkoj industriji, preselila se sa porodicom iz Los Anđelesa u Dansku 2020. godine. Iako je očekivala da će joj život u zemlji poznatoj po ravnoteži između poslovnih i privatnih obaveza pomoći da promeni radne navike, trebalo joj je šest godina da shvati koliko je važno odvojiti vreme za odmor.
Blek je u Sjedinjenim Američkim Državama radila u Njujorku i Los Anđelesu, gde je bila dostupna poslodavcima i klijentima u bilo koje doba dana. Njen posao se zasnivao na intenzivnom radu, poslovnim vezama i stalnom dokazivanju.
Danas izrađuje komunikacione strategije za startape i velike međunarodne kompanije u sektoru zabave i tehnologije. Nakon preseljenja u Dansku očekivala je da će se brzo prilagoditi drugačijem načinu rada.
Međutim, navike koje je u SAD smatrala dokazom predanosti poslu nisu joj pomogle u uklapanju u dansku radnu kulturu, ispričala je za CNBC. Dok je ranije često radila tokom pauze za ručak, njene danske kolege su svakodnevno zajedno ručale u menzi u 11.30 časova.
U kancelariji su bile dostupne telefonske kabine za razgovore, a obavljanje poziva za radnim stolom nije se smatralo prihvatljivom alternativom kada su bile zauzete. Najveći problem ipak joj je predstavljalo korišćenje godišnjeg odmora.
Nakon dolaska u novu zemlju želela je da dokaže svoju vrednost i bojala se da bi odmor mogao ostaviti utisak da nije dovoljno ambiciozna ili ozbiljna u poslu.
U Danskoj je uobičajena radna nedelja od 37 sati
Danska je poznata po fleksibilnom radnom vremenu i nastojanju da zaposleni imaju dovoljno vremena za porodicu i privatne obaveze. Roditelji, na primer, mogu usred radnog dana da odu po decu u školu ili vrtić. U mnogim kancelarijama petkom popodne organizuje se i takozvani fredagsbar, neformalno druženje uz piće i grickalice.
Uobičajeno puno radno vreme u Danskoj iznosi 37 sati nedeljno, pri čemu se konkretni uslovi često uređuju kolektivnim ugovorima ili pojedinačnim ugovorima o radu. Zaposleni imaju pravo na pet nedelja, odnosno 25 dana godišnjeg odmora, a neki imaju i više.
Prema danskom Zakonu o godišnjem odmoru, poslodavci moraju zaposlenima da omoguće korišćenje najmanje tri uzastopne nedelje prikupljenog plaćenog odmora tokom glavnog perioda godišnjih odmora, od 1. maja do 30. septembra.
Blek se u početku teško snalazila sa tolikim brojem slobodnih dana. Pokušavala je da ih sačuva za kasnije, a neke je izgubila jer ih nije prenela u sledeću godinu. Razmatrala je i korišćenje odmora tokom poslednjeg kvartala, ali je tada u Danskoj često bilo više posla zbog dugih letnjih praznika, tokom kojih mnogi roditelji istovremeno odlaze na odmor.
Pokušavala je da radi i tokom leta, kada su brojne kolege i poslovni saradnici bili odsutni. Zbog toga nije uspevala da obavi sve planirane zadatke, što je kod nje izazivalo osećaj krivice iako, kako je kasnije shvatila, njene danske kolege nisu imale isti problem.
Pre otprilike tri godine počela je redovnije da koristi godišnji odmor tokom leta, ali je i dalje imala potrebu da ispuni svaki dan različitim aktivnostima. Uz redovan posao prihvatala je dodatne angažmane, od rada na muzičkim festivalima do radionica brendiranja i javnih nastupa.
Zbog toga je sa porodicom, suprugom i dvema ćerkama, provodila samo nedelju dana zajedničkog odmora. Njen suprug, Danac, podsetio ju je da mnoge porodice u Danskoj provode tri ili četiri uzastopne nedelje zajedno tokom godišnjeg odmora.
Blek je teško prihvatala i danski koncept hyggea (prijatnosti), koji označava uživanje u malim stvarima, prijatnoj atmosferi i usporavanju svakodnevnog života. Iako je imala sveće, pribor za pletenje, nepročitane knjige i sastojke za pečenje, teško joj je bilo da se opusti i prestane da razmišlja o poslu.
Promena je nastupila ove godine, kada je sa porodicom provela nedelju dana u letnjoj kući svoje svekrve. Vreme je provodila u prirodi, čitala, šetala i jela na otvorenom, bez potrebe da svaki trenutak ispuni nekom aktivnošću. Nakon odmora primetila je da se oseća odmornije, da ima više energije i da joj se vratila kreativnost.
Nije sigurna šta je tačno dovelo do promene, ali smatra da je možda napokon prihvatila da može da se odmara bez osećaja krivice. Njeno iskustvo pokazalo joj je da odmor ne mora da umanji ambiciju, radnu energiju ili predanost poslu. Iako smatra da još nije postigla savršenu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, veruje da je na dobrom putu.
Bruk Blek odrasla je u Čikagu, a pre preseljenja u Dansku živela je i radila u Njujorku, Londonu i Los Anđelesu. Sa porodicom se iz Los Anđelesa preselila tokom pandemije 2020. godine. Ono što je prvobitno trebalo da bude dvonedeljna poseta pretvorilo se u trajno preseljenje.
Nakon života u danskoj seoskoj kući iz 1722. godine, danas živi u Kopenhagenu sa suprugom i dvema ćerkama. Suvoditeljka je podkasta "What Are You Doing in Denmark?", namenjenog strancima koji pokušavaju da se snađu u danskom društvu, a svoja iskustva života u inostranstvu deli i kroz tekstove i objave na Instagramu.
BONUS VIDEO:
