- Francusku potresaju protesti zbog stanja u prosveti, uz blokade škola, sukobe s policijom i više od 71.000 demonstranata u jednom danu.
- U Španiji je stambena kriza, posle smrti 87-godišnje Marije del Karmen Abaskal, pokrenula masovne proteste i politički pritisak na vladu Pedra Sančeza.
Iako su povodi za masovne proteste različiti — u Španiji je okidač bila duboka stambena kriza i tragična sudbina jedne starice, dok u Francuskoj bes vri zbog katastrofalnog stanja u prosveti — oba pokreta imaju zajednički imenitelj: demonstranti ne nameravaju da se povuku dok njihovi zahtevi ne budu u potpunosti ispunjeni.
Francuska na ivici haosa: Suzavac, šok-bombe i hiljade povređenih
U Francuskoj, gde srednjoškolci nedeljama drže školske objekte pod blokadom, učešće u protestima proširilo se i na roditelje, nastavnike i vodeće sindikate. Samo u jednom danu na ulicama francuskih gradova zabeleženo je više od 71.000 demonstranata, od čega čak 25.000 u Parizu.
Sukobi sa policijom za razbijanje demonstracija postali su svakodnevica, a specijalne jedinice redovno upotrebljavaju suzavac, šok-bombe i pendreke kako bi potisnule mase. Od početka sukoba povređeno je najmanje 215 tinejdžera, 89 zaposlenih u školama i čak 761 policajac.
Dramatična situacija u kojoj je jednom srednjoškolcu eksplozija šok-bombe otkinula šaku primorala je vlasti da privremeno suspenduju njihovu upotrebu, mada zvanični Pariz i dalje negira tvrdnje o sistemskoj policijskoj represiji.
Srednjoškolci i njihovi saveznici zahtevaju hitno povećanje broja nastavnika i pomoćnog osoblja, rešavanje problema preopterećenih odeljenja, skraćenje trajanja časova i obimnu obnovu ruiniranih školskih zgrada. Predstavnici učeničkih asocijacija poručuju da neće odustati od blokada dok država ne izdvoji najmanje 10 milijardi evra za spas obrazovnog sistema.
Sa druge strane, ministar prosvete Eduar Žefre najavio je da će oko 3.000 profesora hitno biti raspoređeno u oko 100 najugroženijih škola, dok je premijer Sebastijan Lekorni najavio izmene budžeta za 2027. godinu.
Ipak, učenici ove najave ocenjuju kao potpuno nedovoljne, dok se kriza dešava na svega šest meseci od predsedničkih izbora, gde desničarka Marin le Pen traži da štetu na školama plate roditelji, a lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon otvoreno podržava đake.
Ankete pokazuju da 72 odsto građana podržava zahteve đaka, ali 55 odsto smatra da proteste treba privesti kraju, dok sindikati već pozivaju na novi masovni skup sledećeg utorka.
Smrt starice srušila špansku vladu: Sančez ide na vanredne izbore
Istovremeno, u Španiji je izbacivanje iz stana 87-godišnje Marije del Karmen Abaskal, poznatije kao Marikarmen, preraslo u politički zemljotres. Starica koja je nedavno preminula izbačena je iz stana u kom je živela pune sedam decenija, što je postalo tragični simbol stambene krize u zemlji u kojoj su kirije tokom protekle decenije skočile za neverovatnih 80 odsto, a više od 42 odsto građana stambeno pitanje navodi kao najveću brigu.
Masovni protesti i podizanje šatorskih naselja u centru Madrida primorali su socijalističku vladu premijera Pedra Sančeza na reakciju, ali kada je desničarska opozicija u parlamentu oborila predloženi paket stambenih mera, Sančez je bio prinuđen da raspusti skupštinu i raspiše vanredne izbore za kraj novembra.
Kako bi sačuvao poverenje birača u predizbornoj kampanji u kojoj tri četvrtine građana zahteva direktnu intervenciju države na tržištu nekretnina, Sančez sada pokušava da kroz Stalnu komisiju parlamenta progura novi paket od 21 mere. Taj predlog obuhvata lakši zakup i kupovinu prvog stana, produženje zaštite od iseljenja za ugrožene kategorije, zabranu spekulativne kupovine nekretnina, kao i poreske olakšice za redovne platiše.
Međutim, lider konzervativne Narodne stranke Alberto Nunjez Fejho poručuje da je Sančez reagovao prekasno, dok desničarski Voks javno podseća na snimke na kojima je pokojna starica upravo premijera optuživala za svoju sudbinu. Dok političke borbe eskaliraju, španski sindikati za 11. novembar već najavljuju generalni štrajk, pa je sasvim izvesno da se talas narodnog bunta na Pirinejskom poluostrvu neće uskoro smiriti.
BONUS VIDEO:
