Oproštaj od Havela
U glavnom gradu Češke, Pragu, porodica, prijatelji, češki građani i svetski lideri oprostili su se od prvog predsednika republike Vaclava Havela.
On je preminuo 18. decembra posle duge i teške bolesti u 75. godini.
Svečana komemoracija povodom smrti antikomunističkog disidenta koji je predvodio nenasilnu "plišanu revoluciju" 1989. godine i nadahnuo aktiviste za ljudska prava, održana je u gotskoj katedrali Svetog Vita.
Tačno u podne praški nadbiskup Dominik Duka, koji je u vreme komunizma izvesno vreme proveo sa Havelom u zatvoru, objavio je minut ćutanja, a u celom Pragu zazvonila su zvona i zavijale sirene, posle čega je počela zaupokojena misa.
U crkvi se, pored Havelove supruge Dagmar, članova porodice i prijatelja, okupilo nekoliko stotina svetskih zvaničnika, među kojima su bivši i sadašnji predsednici evropskih zemalja, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, francuski predsednik Nikola Sarkozi, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, američka državna sekretarka Hilari Klinton sa suprugom bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom, kao i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt.
Na ceremoniji je pročitano pismo poglavara Rimokatoličke crkve Benedikta XVI, koji je ukazao na Havelovu hrabrost u borbi za prava čoveka.
"Sećajući se na to kako je hrabro Havel branio ljudska prava u vremenu u kom su ona sistematski poricana ljudima njegove zemlje, i odajući počast njegovom vizionarskom liderstvu u stvaranju nove demokratske zajednice posle pada prethodnog režima, zahvaljujem bogu na slobodi u kojoj sada uživa narod Češke Republike", navedeno je u papinoj poruci.
Poruku je pročitao bivši diplomatski predstavnik Vatikana u Pragu, kardinal Đovani Kopa, preneo je Asošijeted pres.
Sahrani je prisustvovao i bivši poljski predsednik Leh Valensa, koji je predvodio antikomunistički pokret Solidarnost.
Rusiju je predstavljao opunomoćenik za ljudska prava Vladimir Lukin.
Češki predsednik Vaclav Klaus izjavio je da je "otišao predsednik, političar, intelektualac, dostojan čovek, kog ćemo se svi sećati sa uvažavanjem".
On je dodao da su ostale Havelove ideje i "vera u to da je sloboda vrednost za koju se vredi žrtvovati".
Podsećajući da je Havel razvijao bliske veze sa SAD i da je Češku uveo u NATO 1999. a u Evropsku uniju 2004, Rojters prenosi izjavu Olbrajtove - Havelove prijateljice rođene u Češkoj, da je on bio "potpuno svestan ljudske slabosti".
"Međutim, sećaćemo ga se zbog njegove odlučnosti da to ne prihvati kao trajno stanje stvari", rekla je američka državna sekretarka u vreme Klintona.
U glavnom gradu Češke, Pragu, porodica, prijatelji, češki građani i svetski lideri oprostili su se od prvog predsednika republike Vaclava Havela.
On je preminuo 18. decembra posle duge i teške bolesti u 75. godini.
Svečana komemoracija povodom smrti antikomunističkog disidenta koji je predvodio nenasilnu "plišanu revoluciju" 1989. godine i nadahnuo aktiviste za ljudska prava, održana je u gotskoj katedrali Svetog Vita.
Tačno u podne praški nadbiskup Dominik Duka, koji je u vreme komunizma izvesno vreme proveo sa Havelom u zatvoru, objavio je minut ćutanja, a u celom Pragu zazvonila su zvona i zavijale sirene, posle čega je počela zaupokojena misa.
U crkvi se, pored Havelove supruge Dagmar, članova porodice i prijatelja, okupilo nekoliko stotina svetskih zvaničnika, među kojima su bivši i sadašnji predsednici evropskih zemalja, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, francuski predsednik Nikola Sarkozi, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, američka državna sekretarka Hilari Klinton sa suprugom bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom, kao i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt.
Na ceremoniji je pročitano pismo poglavara Rimokatoličke crkve Benedikta XVI, koji je ukazao na Havelovu hrabrost u borbi za prava čoveka.
"Sećajući se na to kako je hrabro Havel branio ljudska prava u vremenu u kom su ona sistematski poricana ljudima njegove zemlje, i odajući počast njegovom vizionarskom liderstvu u stvaranju nove demokratske zajednice posle pada prethodnog režima, zahvaljujem bogu na slobodi u kojoj sada uživa narod Češke Republike", navedeno je u papinoj poruci.
Poruku je pročitao bivši diplomatski predstavnik Vatikana u Pragu, kardinal Đovani Kopa, preneo je Asošijeted pres.
Sahrani je prisustvovao i bivši poljski predsednik Leh Valensa, koji je predvodio antikomunistički pokret Solidarnost.
Rusiju je predstavljao opunomoćenik za ljudska prava Vladimir Lukin.
Češki predsednik Vaclav Klaus izjavio je da je "otišao predsednik, političar, intelektualac, dostojan čovek, kog ćemo se svi sećati sa uvažavanjem".
On je dodao da su ostale Havelove ideje i "vera u to da je sloboda vrednost za koju se vredi žrtvovati".
Podsećajući da je Havel razvijao bliske veze sa SAD i da je Češku uveo u NATO 1999. a u Evropsku uniju 2004, Rojters prenosi izjavu Olbrajtove - Havelove prijateljice rođene u Češkoj, da je on bio "potpuno svestan ljudske slabosti".
"Međutim, sećaćemo ga se zbog njegove odlučnosti da to ne prihvati kao trajno stanje stvari", rekla je američka državna sekretarka u vreme Klintona.
Komemoraciju i liturgiju na velikim video-ekranima pratilo je na trgovima Praga više hiljada Čeha, a posle ceremonije uz zvuke nacionalne himne nad gradom se čuo 21 plotun iz topova na brdu Petrin.
Uz aplauz, kovčeg sa posmrtnim ostacima iz katedrale iznela je jedinica počasne garde.
Telo Havela kremirano je na privatnoj sahrani uz zvuke "Imagine" Džona Lenona i češkog roka iz disidentskih vremena.
Sahrana u praškom krematorijumu održana je u uskom krugu Havelove porodice i njegovih prijatelja iz umetničkih krugova i disidentskih dana, onako kako je njegova udovica, glumica Dagmar Havlova, bila uverena da bi njen skromni suprug želeo - kao oproštaj od dramskog pisca i običnog čoveka.
Iako nije bilo predviđeno da kremaciji prisustvuje javnost, ipak je u predvorje pušteno oko sto ljudi, koliko je moglo da stane.
"Vaclave, ljubavi. Volim te već iks godina. Dao si mi toga toliko. Hvala. Do viđenja, Vaclave", poručila je Kveta Fialova, jedna od najpopularnijih čeških glumica starije generacije.
Na sličan način opraštali su se u krematorijumu i ostali Havelovi prijatelji glumci i pevači, kao rok muzičar Mihal Kocab ili legendarna češka andergraund grupa Plastik pipl of Junivers, čiji je Havel u disidentskim danima bio počasni član, i koji su izveli deo svog repertoara.
U Prag je da se oprosti od Havela došla i slavna pevačica Suzan Vega.
Havelov brat Ivan priređuje večeras specijalni koncert Pošta Vaclavu Havelu u porodičnoj palati Lucerna u centru Praga.
Pozvao je mužičare svih mogućih žanrova a u pasažima Lucerne održava se večeras i nekoliko izložbi i hepeninga.
Ulaznice je Ivan Havel ponudio besplatno preko pretprodaje i svih 4.000 rasprodato je za nekoliko desetina minuta.
Neposredno pred koncert u Češkoj se završava trodnevna žalost za poslednjim predsednikom Čehoslovačke i prvim šefom nezavisne češke države, koji je preminuo u nedelju 18. decembra, dva ipo meseca nakon proslave 75. rođendana.
Ne samo u Pragu već i širom Češke na trgovima su tepisi od cveća i sveća koje od nedelje popodne polažu Česi za pokoj duše svog predsednika zato što je imao hrabrosti da se bori protiv totalitarnog režima u skladu sa svojim esejom "Moć nemoćnih", onda kada je nacija zapala u apatiju prećutne kolaboracije s komunističkim režimom.
U podne je cela Češka stala u poslednjem minutu ćutnje za Havela a prvi put je namerno da oda poštu jednom pokojniku zaustavljen i čuveni stari astronomski sat Orloj u srcu Praga i dvojica svetaca zastala su u otvorenim prozorima drevnog sata.
Kovčeg s posmrtnim ostacima Havela tokom pogrebne povorke u sredu i danas, kada je posle zvanične državne ceremonije, mise u katedrali Svetog Vida, prevezen u krematorijum, pratili su neuobičajeni za sahranu aplauzi.
Kao i zveckanje ključevima, isto onako kako su zveckali tokom plišane revolucije poručujući komunistima da im je odzvonila aplauzi su bili način Čeha da poslednji put zahvale Havelu za sve što je učinio za slobodnu, demokratsku Češku, članicu Evropske unije i NATO-a, ali i za poštovanje ljudskih prava u svetu.
U poslednje vreme Havel se retko pojavljivao u javnosti i često je govorio da nema dovoljno vremena da dovrši svoj književni rad, navodi AP.
Direktorka Pozorišta na Zabradli - gde je 1958. Havel počeo kao pozorišni radnik pre nego što je postao pisac pozorišnih komada i - po sopstvenim rečima proveo najboljih osam godina života, rekla je AP-u da je Havel ove godine započeo rad na poslednjem komadu, koji je trebalo da se zove "Sanatorijum".
"Možda će uspeti da ga dovrši na nebesima", rekla je Dubravka Svobodova.
Havel je bio predsednik nekadašnje Čehoslovačke od 1989. do 1992. a posle razdvajanja Slovačke i Češke, bio je na čelu Češke Republike od 1993. do 2003. godine.
U Slovačkoj je danas nacionalna žalost a zastave su spuštene na pola koplja.
(agencije/MONDO)
Uz aplauz, kovčeg sa posmrtnim ostacima iz katedrale iznela je jedinica počasne garde.
Telo Havela kremirano je na privatnoj sahrani uz zvuke "Imagine" Džona Lenona i češkog roka iz disidentskih vremena.
Sahrana u praškom krematorijumu održana je u uskom krugu Havelove porodice i njegovih prijatelja iz umetničkih krugova i disidentskih dana, onako kako je njegova udovica, glumica Dagmar Havlova, bila uverena da bi njen skromni suprug želeo - kao oproštaj od dramskog pisca i običnog čoveka.
Iako nije bilo predviđeno da kremaciji prisustvuje javnost, ipak je u predvorje pušteno oko sto ljudi, koliko je moglo da stane.
"Vaclave, ljubavi. Volim te već iks godina. Dao si mi toga toliko. Hvala. Do viđenja, Vaclave", poručila je Kveta Fialova, jedna od najpopularnijih čeških glumica starije generacije.
Na sličan način opraštali su se u krematorijumu i ostali Havelovi prijatelji glumci i pevači, kao rok muzičar Mihal Kocab ili legendarna češka andergraund grupa Plastik pipl of Junivers, čiji je Havel u disidentskim danima bio počasni član, i koji su izveli deo svog repertoara.
U Prag je da se oprosti od Havela došla i slavna pevačica Suzan Vega.
Havelov brat Ivan priređuje večeras specijalni koncert Pošta Vaclavu Havelu u porodičnoj palati Lucerna u centru Praga.
Pozvao je mužičare svih mogućih žanrova a u pasažima Lucerne održava se večeras i nekoliko izložbi i hepeninga.
Ulaznice je Ivan Havel ponudio besplatno preko pretprodaje i svih 4.000 rasprodato je za nekoliko desetina minuta.
Neposredno pred koncert u Češkoj se završava trodnevna žalost za poslednjim predsednikom Čehoslovačke i prvim šefom nezavisne češke države, koji je preminuo u nedelju 18. decembra, dva ipo meseca nakon proslave 75. rođendana.
Ne samo u Pragu već i širom Češke na trgovima su tepisi od cveća i sveća koje od nedelje popodne polažu Česi za pokoj duše svog predsednika zato što je imao hrabrosti da se bori protiv totalitarnog režima u skladu sa svojim esejom "Moć nemoćnih", onda kada je nacija zapala u apatiju prećutne kolaboracije s komunističkim režimom.
U podne je cela Češka stala u poslednjem minutu ćutnje za Havela a prvi put je namerno da oda poštu jednom pokojniku zaustavljen i čuveni stari astronomski sat Orloj u srcu Praga i dvojica svetaca zastala su u otvorenim prozorima drevnog sata.
Kovčeg s posmrtnim ostacima Havela tokom pogrebne povorke u sredu i danas, kada je posle zvanične državne ceremonije, mise u katedrali Svetog Vida, prevezen u krematorijum, pratili su neuobičajeni za sahranu aplauzi.
Kao i zveckanje ključevima, isto onako kako su zveckali tokom plišane revolucije poručujući komunistima da im je odzvonila aplauzi su bili način Čeha da poslednji put zahvale Havelu za sve što je učinio za slobodnu, demokratsku Češku, članicu Evropske unije i NATO-a, ali i za poštovanje ljudskih prava u svetu.
U poslednje vreme Havel se retko pojavljivao u javnosti i često je govorio da nema dovoljno vremena da dovrši svoj književni rad, navodi AP.
Direktorka Pozorišta na Zabradli - gde je 1958. Havel počeo kao pozorišni radnik pre nego što je postao pisac pozorišnih komada i - po sopstvenim rečima proveo najboljih osam godina života, rekla je AP-u da je Havel ove godine započeo rad na poslednjem komadu, koji je trebalo da se zove "Sanatorijum".
"Možda će uspeti da ga dovrši na nebesima", rekla je Dubravka Svobodova.
Havel je bio predsednik nekadašnje Čehoslovačke od 1989. do 1992. a posle razdvajanja Slovačke i Češke, bio je na čelu Češke Republike od 1993. do 2003. godine.
U Slovačkoj je danas nacionalna žalost a zastave su spuštene na pola koplja.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.