- U više francuskih gradova izbili su nasilni protesti zbog troškova života i stanja javnih službi, a policija je koristila suzavac i pojačala prisustvo.
- Vlasti su do podneva prijavile 140 protesta i 32.800 učesnika, dok su za nerede okrivile grupacije koje opisuju kao 'ultralevicu'.
Policija je u subotu ispalila suzavac i sukobila se sa demonstrantima u nekoliko francuskih gradova, dok su hiljade ljudi izašle na ulice zbog troškova života i stanja javnih službi, u protestima koji su prerasli u neke od najnasilnijih poslednjih godina.
Francuske vlasti saopštile su da je do podneva, ne računajući Pariz, zabeleženo 140 protesta na kojima je učestvovalo 32.800 ljudi. Za nerede su okrivile grupacije koje su opisale kao "ultralevicu".
Protesti su počeli prošlog meseca u srednjim školama u siromašnim severnim predgrađima Pariza, gde je nezadovoljstvo zbog nedostatka nastavnika i loših uslova u školama preraslo u širi pokret usmeren na društvenu nejednakost, javnu potrošnju i životni standard.
Nasilni incidenti prijavljeni su u nekoliko gradova, uključujući vandalizam u Marseju i napade na policiju, medije i javne zgrade, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Veliki broj policajaca bio je raspoređen u centru Pariza, naročito u blizini znamenitosti poput Jelisejskih polja i Trijumfalne kapije, koje su bile izuzete iz trasa dve odobrene protestne povorke.
Demonstranti u fluorescentnim prslucima blokirali su ulice, podsećajući na pokret "Žuti prsluci", koji je obeležio prethodni mandat predsednika Emanuela Makrona.
U Marseju je gradonačelnik saopštio da je zgrada gradske skupštine vandalizovana i da se u grad upućuju dodatne policijske snage nakon razgovora sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova.
"Borimo se zato što su troškovi života previsoki, zato što je gorivo preskupo, zato što srednjoškolce širom zemlje nasilno napadaju i povređuju samo zato što pokušavaju da protestuju i traže više nastavnika i pristojne uslove za školovanje", izjavila je Lola (19), učesnica protesta u Parizu.
Prema navodima Rojtersovog reportera, oko 100 ljudi krenulo je prema mestu početka protesta uzvikujući: "Svi policajci su gadovi".
Makron, koji je u petak pozvao na smirivanje situacije, ulazi u završnicu svog predsedničkog mandata u trenutku kada je politička scena duboko podeljena, a pritisak zbog ekonomskih problema sve veći, prenosi Rojters.
Napori Francuske da smanji javni dug nisu uspeli da umire investitore, zbog čega su troškovi državnog zaduživanja dostigli najviši nivo u više od dve decenije.
Postupanje policije pod lupom
Način na koji policija postupa tokom demonstracija izazvao je kritike nakon niza povreda među učesnicima protesta, uključujući slučaj tinejdžera koji je izgubio šaku nakon što je podigao šok-bombu.
Premijer Sebastijen Lekorni izjavio je da je povređeno i više od 900 policajaca.
Telo nadležno za nadzor rada policije istražuje najmanje dvadesetak prijava policijskog nasilja.
Francuska je tokom studentskih demonstracija suspendovala upotrebu šok-bombi, ali je ministar unutrašnjih poslova Loran
Nunez izjavio da bi one mogle ponovo da budu korišćene u subotu.
Pozivi na društvenim mrežama upućeni veteranima ranijih protestnih pokreta da se pridruže demonstracijama, po svemu sudeći, doprineli su većem odzivu i otvorili mogućnost još masovnijih okupljanja.
Pokret "Žuti prsluci" nastao je 2018. godine kao odgovor na poreze na dizel-gorivo, a potom je prerastao u širi protest protiv visokih troškova života i društvene nejednakosti.
Pokret je oslabio nakon što je Makron najavio poreske olakšice vredne više milijardi evra.
Janik Maju, nastavnik iz mesta La Kreš na zapadu Francuske, koji je učestvovao u pokretu "Žuti prsluci", izjavio je da je za subotnje proteste na lokalnom nivou organizovano nekoliko mesta okupljanja, dok su sindikati takođe pozivali građane da se pridruže demonstracijama.
BONUS VIDEO:
