Dan D za Trampa: Bliže se izbori u Americi, evo ko po anketama ima prednost

Amerikanci u utorak, 3. novembra, izlaze na kongresne izbore koji će odrediti odnos snaga u Vašingtonu tokom poslednje dve godine mandata predsednika Donalda Trampa. Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.

Izbori na sredini predsedničkog mandata, poznati kao midterm elections, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima predsednikova stranka često gubi poslanička mesta, a promena većine u Kongresu može znatno ograničiti njegov politički prostor.

Prema poslednjem proseku anketa RealClearPolitics-a, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek krajem oktobra iznosio je 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.

Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na sredini mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.

Milioni Amerikanaca već su glasali

Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i u prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se cifri od 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.

Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkim listićima. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.

Šta pokazuju ankete za Kongres?

Demokrate trenutno imaju 214 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu doma sa ukupno 435 mesta potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ne mogu direktno pretočiti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke sa malim razlikama između kandidata. U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, a sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, pod uslovom da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.

Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obeležila je izbore na sredini Trampovog prvog predsedničkog mandata 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trampovom administracijom. Bez dogovora sa demokratama republikanci više nisu mogli samostalno da donose zakone kroz oba kongresna doma. Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i predsednikovog potpisa, osim u slučajevima u kojima bi Kongres imao dovoljno glasova da nadglasa predsednički veto.

Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom

Hakim Džefris, sadašnji vođa demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ako njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.

Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonodavne mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energenata.

Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonodavne predloge.

Trampova popularnost i troškovi života

Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPolitics-a navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika. Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.

Tramp je u kampanji nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je lične skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.

Ključne trke za Senat

Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna prosta većina, u Senatu je za završetak rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, prosta većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.

Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Mičigenu bi mogao biti izabran prvi muslimanski senator

U Mičigenu se za mesto u Senatu takmiče republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul El-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Država.

U Teksasu se takmiče republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je trka privukla veliku pažnju obe stranke.

U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper takmiči se protiv republikanca Majkla Votlija. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hjusteda.

Džordžija, Mejn i još nekoliko država

U Džordžiji demokratski senator Džon Osof nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.

Stranke pri tome moraju da vode računa o tome da nisu sve trke jednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pojedinačne pobednike.

Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.

Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara oko mogućeg osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Međutim, rezultati još uvek nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp prema američkom Ustavu ne može osvojiti treći predsednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druge oblasti javne politike.

Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o Predlogu 40 (Proposition 40), kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera. Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi se ostatak koristio za obrazovanje i pomoć u ishrani. O njegovom prihvatanju ili odbijanju odlučiće kalifornijski birači.

BONUS VIDEO:

(Index/MONDO)

https://mondo.rs/Info/Svet/a2266428/medjuizbori-u-sad-2026-tri-moguca-ishoda-za-donalda-trampa.html