- Mesto Hitlerovog poslednjeg bunkera u Berlinu danas je običan parking, iako turisti i dalje dolaze da vide lokaciju od istorijskog značaja.
- Ispod asfalta su ostaci Firerbunkera, gde su Hitler, Eva Braun i Gebelsovi okončali život u aprilu 1945.
- Lokacija je namerno ostavljena neupadljivom da ne bi postala mesto okupljanja neonacista.
Berlin je jedna od najbogatijih evropskih prestonica po broju i raznovrsnosti turističkih atrakcija, ali jedna lokacija predstavlja čudno mesto za okupljanje turista.
U pitanju je parking u ulici Gertrud-Kolmar-Štrase, okružen stambenim zgradama. Sa jedne strane nalazi se lokal sa boba čajem koji na izlogu ima simpatičnog crtanog medu. Ali turisti ne dolaze ovde zbog boba čaja.
Dolaze zato što ispod ovog parčeta asfalta leže ostaci mračnog mesta od istorijskog značaja.
Upravo ovde pod zemljom, krajem aprila 1945. godine, jedan od najozloglašenijih i najokrutnijih svetskih diktatora progutao je kapsulu cijanida i ispalio metak u glavu kako bi izbegao zarobljavanje od strane sovjetskih trupa.
Adolf Hitler je tu proveo svoje poslednje trenutke života. Dan pre samoubistva oženio se Evom Braun, koja je uzela cijanid pored njega. Samo dan kasnije, Magda i Jozef Gebels su u istom tom bunkeru otrovali svojih šestoro dece, a zatim i sami sebi oduzeli život.
Ovo mesto je na nemačkom poznato kao Firerbunker (Führerbunker), podzemno sklonište od bombi koje su nacisti izgradili kako bi zaštitili svog vođu i njegove najbliže poslušnike od vazdušnih napada tokom Drugog svetskog rata. Bunker su napravili ispod Rajhskancelarije, kompleksa zgrada koji je služio kao sedište nacističke vlade.
Rajhskancelarije odavno nema. Iznad zemlje nema vidljivih dokaza da je ovo mesto nekada bilo važno, osim plave informativne table sa crtežom Hitlerovog bunkera i tekstom ispisanim sitnim fontom.
Turisti, ponekad u pratnji vodiča, dođu ovde i ostanu razočarani. Mesto na kojem se nalazio Hitlerov bunker u Berlinu danas je običan parking za stanare obližnjih stambenih zgrada, uz mali travnjak i dečje igralište.
Nakon rata, a posebno tokom kasnih 1980-ih kada su vlasti Istočne Nemačke gradile stambene blokove, doneta je odluka da lokacija ostane potpuno neupadljiva kako ne bi postala mesto okupljanja neonacista.
Sovjeti su 1947. godine pokušali da sruše bunker, ali su masivni betonski zidovi izdržali veći deo eksplozije. Tokom 1988. i 1989. godine, tavanica bunkera je dodatno uništena, a podzemne prostorije su zatrpane šutom, peskom i zemljom pre nego što je preko njih postavljen asfalt.
Iako je sam bunker zatrpan i zapečaćen, njegovi masivni betonski temelji i delovi spoljnih zidova i dalje se nalaze nekoliko metara ispod nivoa asfalta.
Možda najjača poruka modernog Berlina leži u onome što se nalazi samo trista metara dalje. Dok je mesto Hitlerove smrti svesno pretvoreno u bezlični asfalt, tek nekoliko minuta hoda odatle prostire se monumentalni Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope -talasasto polje od 2.711 sivih betonskih ploča ili "stela".
Ta razlika sve govori: sećanje na žrtve Adolfa Hitlera i nacističkog režima zauzima glavno mesto u samom centru Berlina.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
· Reaguj