- Tramp je negirao navode da Vašington planira vojni udar na Iran i poručio da bi svet izgledao drugačije ako bi Teheran dobio nuklearno oružje.
- Taker Karlson tvrdi da Netanjahu vrši pritisak na SAD da bombarduju iranska nuklearna postrojenja, dok odluka Bele kuće stiže krajem sedmice.
- Nada u diplomatsko rešenje oborila je cenu nafte oko sedam odsto, a pregovori uz posredstvo Katara i dalje traju.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp negirao je danas navode da Vašington planira vojni udar na Iran.
U kratkom odgovoru na novinarsko pitanje za NBC News o mogućnosti takvog scenarija, Tramp je istakao da bi svet izgledao potpuno drugačije ukoliko bi se Teheranu dozvolilo da napravi nuklearno oružje. Dodao je i da se Iran trenutno suočava sa najvećom inflacijom na svetu u poslednjih petnaest godina, što ih, prema njegovoj oceni, snažno motiviše da postignu sporazum, te je ostavio otvorenim prostor da do takvog dogovora zaista i dođe.
Međutim, ovakve izjave dolaze neposredno nakon tvrdnji poznatog američkog novinara Takera Karlsona da su SAD na ivici nuklearnog napada na iransku teritoriju. Karlson je na mreži Iks (X) napisao da izraelski premijer Benjamin Netanjahu vrši snažan pritisak na Vašington da bombarduje podzemna nuklearna postrojenja u centralnom Iranu. Pošto nijedno konvencionalno oružje ne može da probije tamošnje granitne tunele, Karlson objašnjava da se nuklearni udar nameće kao jedina raspoloživa vojna opcija.
Prema Karlsonovim rečima, Netanjahuu je hitno potreban rat kako bi sačuvao vlast i izbegao krivični progon u Izraelu, a podršku za ovakav potez ima i od pojedinih ključnih figura iz Trampove administracije. S druge strane, saveznici na Bliskom istoku oštro se protive eskalaciji zbog straha od globalne katastrofe. Karlson je upozorio da bi napad na Iran stvorio opasan presedan za upotrebu nuklearnog oružja i na drugim kriznim žarištima, poput Ukrajine. Odluka Bele kuće o ovom pitanju očekuje se krajem sedmice, neposredno nakon američkih međuizbora zakazanih za 3. novembar.
Oštar pad cena nafte zbog nade u diplomatsko rešenje
Očekivanja da bi kriza između Vašingtona i Teherana mogla biti rešena za pregovaračkim stolom dovela su do pada cena nafte na svetskim berzama za oko sedam odsto. Prema podacima "Trejding ekonomiksa", cena nafte tipa Brent spustila se na 104 dolara po barelu, dok se američkom WTI naftom trguje za oko 94 dolara.
Iranska državna agencija IRNA prenela je da je vrhovni vođa te zemlje ovlastio vladu da nastavi pregovore kako bi se okončala višemesečna kriza koja je ozbiljno ugrozila bliskoistočno snabdevanje energentima. Ove informacije prate izveštaje da Tramp želi da pruži šansu diplomatiji pre eventualne vojne akcije, te da je tu nameru jasno predočio i izraelskom premijeru.
Da američka administracija teži mirnom rešenju, potvrdio je i državni sekretar Marko Rubio. Nakon dvodnevnih pregovora uz posredstvo Katara, iranski zvaničnici su nagovestili da je dogovor moguć, ali su naglasili da on mora biti striktno primenjen u praksi. Smirivanje retorike direktno je oborilo cene nafte, prekidajući period velike neizvesnosti na tržištu.
BONUS VIDEO:
