Današnji koordinisani napadi na šiite podsećaju na pobunu sunita povezanu s Al Kaidom za vreme američke intervencije, ali za sada niko nije preuzeo odgovornost.

Bombaški napadi počelil su jutros kada su eksplozije potresle dva dela Bagdada nastanjena šitima i kada je poginulo najmanje 27 ljudi, a više od 60 je ranjeno.

U predgrađu grada Nasirija na jugu Iraka, kod Karbale, u eksploziji bombe na putu poginulo je najmanje 45, a ranjeno 68 šitskih hodočasnika, saopštio je čelnik pokrajinskih zdravstvenih vlasti Hadi Badr al-Rijahi, preneo je AFP, dodajući da je u pitanju samoubilački napad.

Hodočasnici su pešačili ka za šiite svetom gradu Karbali gde je prema muslimanskom verovanju ubijen imam Husein.

Oni su obelažavali kraj 40-dnevnog oplakivanja koje sledi posle godišnjice njegove smrti.

Predstavnik za štampu iračke armije general Kasim al Musavi potvrdio je broj žrtava i rekao da je još rano da se zaključi ko je stajao iza današnjih napada.

On je rekao da je cilj napada da se "stvori nemir u iračkom narodu".

Današnji napadi bili su smrtonosniji od onih koji su zabeleženi 22. decembra, kada je u Bagdadu ubijeno 69 ljudi, takođe u šitskim kvartovima.

Organizacija bliska Al Kaidi je preuzela odgovornost za te napade.



Odnosi između šiita i sunita u Iraku zaoštreni su nakon što je premijer Nuri al Maliki (šiit) optužio potpredsednika Iraka Tarika al Hašemija (sunit) da je planirao i organizovao ubistva političara i policajaca u Bagdadu.

Potpredsednik Iraka sada se nalazi u oblasti na severu Iraka kojom upravljaju Kurdi i odbija da se vrati u Bagdad gde bi mu bilo suđeno.

Predsednik Iraka Džalal Talabani pokušava da pomiri zavađene šite i sunite, podsećaju agencije.

Premijer al Maliki zahtevao je u sredu da se njegov zamenik Saleh al Mutlak (sunit) razreši dužnosti, jer je nazvao premijera "diktatorom gorim od Sadama Huseina".

O zahtevu za smenu Mutlaka još nije raspravljao parlament čiji rad bojkotuju predstavnici sunitske frakcije iz čijih redova je i vicepremijer.

Do intenziviranja napada došlo je posle povlačenja američke vojske iz Iraka i okončanja gotovo devetogodišnjeg rata.

Poslednja američka jedinica napustila je Irak 18. decembra.

Sunitski fundamentalisti u Iraku često ne posmatraju šiite kao muslimane, a napad na njih se smatra časnim činom.

Novi talas nasilja podstiče zabrinutost da bi obnovljene tenzije mogle prerasti u međuverski rat.

(agencije/MONDO)