Vulkan na evropskom arhipelagu preti da pokrene razorni megacunami: Naučnici upozoravaju na katastrofalna razaranja

Hiljadama kilometara od američke obale nalazi se vulkan čiji bi urušavanje moglo da pokrene ogroman talas i izazove katastrofu na drugoj strani Atlantika. Prema nekim naučnim modelima, megacunami bi mogao da stigne do Floride za samo devet sati, ostavljajući stanovnicima vrlo malo vremena za evakuaciju.

Kretanje ka moru

Istraživanja su pokazala da se ogromna stenska masa polako kreće ka moru, oko jedan do dva centimetra godišnje.

Vulkanolog Bil Mekgvajer, koji je proučavao njenu stabilnost, upozorava da bi se ovaj deo padine jednog dana mogao urušiti u Severni Atlantik i pokrenuti megacunami. Nije poznato kada bi se to moglo dogoditi, moglo bi da potraje vekovima ili čak milenijumima.

Prema jednom modelu, u najgorem slučaju, urušavanje bi generisalo početni talas vode visine skoro kilometar.

Katastrofalne posledice

Nakon što se uruši, generisali bi se talasi visoki nekoliko stotina metara, koji bi pogodili La Palmu i susedna ostrva. Talasi visoki oko 20 metara mogli bi da stignu do Floride za samo devet sati. Druge procene predviđaju da bi talasi na istočnoj obali Sjedinjenih Država bili upola manji, ali i dalje dovoljno jaki da izazovu velika razaranja i brojne žrtve.

Naučnici se ne slažu oko toga koliko bi takav cunami bio razoran nakon prelaska Atlantika, ali upozoravaju da se mogućnost katastrofe ne sme zanemariti. Opasnost ne predstavljaju samo erupcije vulkana. Ogromne mase stena mogu se odlomiti od priobalnih i ostrvskih vulkana i urušiti u more, gurajući ogromne količine vode u more. Ovaj proces se naziva bočni urušavanje vulkana.

Vulkanski cunamiji su posebno opasni jer se javljaju češće od onih uzrokovanih podvodnim zemljotresima. Takođe se mogu kretati velikim brzinama, ostavljajući stanovnicima malo vremena za bekstvo.

Opasnost od megacunamija ne odnosi se samo na istočnu obalu SAD. Veliki urušavanja havajskih vulkana takođe bi mogla da izazovu razorne talase koji bi pogodili zapadnu obalu zemlje. Simulacije urušavanja, poznatog kao klizište Nu'uanu, pokazale su da talasi visine 60 do 70 metara mogu da pogode Kaliforniju samo pet sati nakon što su se dogodili. Reč je o drevnom klizištu širine oko 230 kilometara, čija se zapremina procenjuje na približno 3.000 kubnih kilometara.

Tragovi drevnih megacunamija pronađeni su i na Kanarskim ostrvima i Zelenortskim Ostrvima. Neki nalazišta su skoro 300 metara iznad današnjeg nivoa mora, što ukazuje na to koliko su ogromni talasi mogli biti.

"Katastrofe će se ponovo dešavati"

Procenjuje se da se veliki vulkanski urušavanja ostrva, sposobna da generišu talase visine najmanje 100 metara, dešavaju u proseku svakih 10.000 godina, a možda i češće. Poslednji takav urušavanje dogodilo se pre oko 5.000 godina na ostrvu Reinion u Indijskom okeanu.

Naučnici sada mogu da prate vulkane pomoću satelita i zemaljskih uređaja, a u mnogim slučajevima je moguće upozoriti na opasnost nekoliko nedelja unapred. Problem je što se većina od nekoliko stotina aktivnih ostrvskih i priobalnih vulkana nalazi u zemljama u kojima se ne prate.

Erupcija vulkana Hunga Tonga 2022. godine pokazala je koliko opasnost može biti nepredvidiva. Snažna eksplozija iznenadila je naučnike i izazvala cunami u kojem su poginule četiri osobe.

Naučnici upozoravaju da je jedino pitanje gde i kada će se dogoditi sledeći vulkanski cunami. Njegova lokacija i razmere ne mogu se pouzdano predvideti, ali će se takve katastrofe ponovo dešavati.

BONUS VIDEO: 

 (Večernji.hr/Mondo)