- Tursko-libijski sporazum o razgraničenju na moru razbesneo je Grčku i uzdrmao EU pred samit u Dablinu. Micotakis će pitanje otvoriti u Dablinu, uz upozorenje da Atina može tražiti sankcije i podršku Unije.
- Atina strahuje da bi Ankara mogla da ospori istraživanja južno od Krita i projekat podmorskog kabla Grčka-Kipar vredan 1,9 milijardi evra. EU i više država sporazum smatraju pravno ništavnim, dok Turska optužuje Brisel za pristrasnost.
Kontroverzni sporazum o razgraničenju na moru između Turske i Libije razbesneo je Grčku, uzdrmao Evropsku uniju (EU) i preti da potpuno baci u senku predstojeći samit evropskih lidera koji će se ovog petka održati u Dablinu, glavnom gradu Republike Irske.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis pokrenuće ovo pitanje tokom neformalnog sastanka šefova država i vlada u Dablinu, potvrdio je za briselski "Politiko" visoki zvaničnik u Atini koji je želeo da bude anoniman. Iako je zvanični plan predviđao da samit bude posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) i ratu u Ukrajini, nove tenzije na Mediteranu prete da poremete kompletnu agendu.
U epicentru sukoba nalazi se tursko-libijski pakt kojim dve zemlje proglašavaju zajednički morski koridor u istočnom Sredozemlju između Grčke i Kipra - vode za koje Atina naglašava da predstavlja njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu i gde EU finansira strateške energetske projekte.
"Grčka je jasno stavila do znanja da će u slučaju bilo kakve eskalacije zatražiti uvođenje sankcija i punu podršku EU", izjavio je prošle nedelje grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis u intervjuu za nacionalnu televiziju.
Sporni sporazum sa Libijom
Iako su formalno saveznici u okviru NATO pakta, Grčka i Turska decenijama vode sporove oko morskih granica i preklapanja prava na epikontinentalni pojas.
Zvanična Atina strahuje da bi Ankara mogla da aktivira sporazum sa Libijom kako bi osporila istraživanja na moru južno od Krita i zaustavila postavljanje podmorskog strujnog kabla koji povezuje Grčku i Kipar - projekta vrednog 1,9 milijardi evra pod pokroviteljstvom Brisela - čime bi obe tačke postale nova vojna žarišta.
Turska je sporazum inicijalno potpisala još 2019. godine sa libijskom vladom u Tripoliju koju priznaju Ujedinjene nacije (UN), ali su ga 20. oktobra jednoglasno ratifikovale i suparničke vlasti sa istoka Libije. EU je odmah reagovala.
"Ovaj sporazum krši suverena prava trećih država, nije u skladu sa Međunarodnim pravom mora i pravno je ništavan", navodi se u zajedničkom saopštenju čelnika Evropske komisije i Evropskog saveta.
Sporazum su momentalno odbacili i Egipat, Bahrein, Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Kipar, koji sa Turskom ima višedecenijski spor zbog turske okupacije severnog dela ostrva koja traje od 1974. godine.
Optužbe Turske na račun EU
Ministarstvo spoljnih poslova Turske uzvratilo je optužbama na račun Brisela, navodeći da EU prihvata "maksimalističke i nezakonite stavove Grčke i Kipra koji su potpuno odsečeni od realnosti".
"Očekujemo da poštuju zajedničku volju naše zemlje i Libije", poručio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na nedavnoj sednici vlade.
Micotakis je ovo pitanje otvorio i na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku.
"Ne postoji presedan za ovakvo dijagonalno razgraničenje. Geografija se ne može prepravljati, a suverena prava ne mogu se brisati proizvoljnim povlačenjem proizvoljnih linija po mapi", rekao je on u Njujorku držeći mapu kako bi ilustrovao položaj Grčke.
Podvodno povlačenje granica predstavlja okosnicu šire turske politike dominacije nad priobalnim pojasevima, piše "Politiko". Ankara planira da do kraja ove godine i formalno ozakoni svoju pomorsku doktrinu "Plava domovina" (Mavi Vatan).
Veliki test - isplovio francuski brod
Grčka i Kipar upozoravaju da Ankara koristi sporne pretenzije kako bi sasekla strateške rute u istočnom Mediteranu. U najnovijem izveštaju EU o zamrznutom napretku Turske ka članstvu, direktno se apostrofira to što Ankara već godinama opstruira postavljanje 1,9 milijardi evra vrednog elektroenergetskog kabla između Grčke i Kipra. Taj projekat je bio privremeno obustavljen 2024. usled opasnog pomorskog sučeljavanja ratnih brodova dve strane.
Pre tri meseca većinski vlasnik ovog posla postala je francuska kompanija "Meridijam". U utorak je iz grčke luke Iraklion na Kritu isplovio francuski istraživački brod kako bi počeo radove na spornoj trasi. Šef grčke diplomatije predočio je parlamentarnom odboru da se Atina uveliko sprema za odgovor turske strane na moru.
Nove tenzije oko granica i energetskog koridora dolaze u trenutku kada su odnosi Ankare i Brisela pod ogromnim pritiskom na više frontova - od zaštite automobilske industrije do uloge Turske u bezbednosti Crnog mora, upozorava analitičar centra "Karnegi Evropa" Mark Pjerini.
"U istočnom Mediteranu, duboka razilaženja oko morskih granica otvorila su nepremostiv jaz između Turske i vlada članica Evropske unije", zaključio je Pjerini.
BONUS VIDEO:
