Zbog visokog nivoa emisija karbon dioksida u atmosferi sledeće ledeno doba neće početi još najmanje 1.500 godina, sudeći po žurnalu "Pridoda i geonauka".
Koncentracija gasova koji izazivaju globalno zagrevanje dostigla je rekordan nivo u atmosferi 2010. godine i zadržaće se decenijama, čak i ako svet momentalno obustavi dodatne emisije, navode stručnjaci agencije UN za vremenske prilike.
Ledeno doba je period u kojem se dešava dugoročni pad temperature površine Zemlje i atmosfere, što dovodi do formiranja ledenih ploča i glečera.
U Zemljinoj prošlosti desilo se najmanje pet ledenih doba, tokom kojih su se odvijali ciklusi formiranja i povlačenja glečera i ledenih ploča.
Naša planeta trenutno se nalazi u prelaznom, toplijem periodu u poslednjih 10 do 15 hiljada godina. Naučnici daju različlite procene o tome koliko taj period može da traje.
"Analize sugerišu da će sadašnji međuledeni period biti okončan u narednih 1 500 godina, ukoliko koncentracija karbon dioksida ne premaši 240 čestica po milionu", navodi se u studiji.
Trenutna koncentracija karbon dioksida u atmosferi je 390 čestica po milionu, a pod takvim uslovima nije moguće formiranje ledenih ploča, smatraju naučnici.
Istraživanje je zasnovano na varijacijama u Zemljinoj orbiti i uzorcima stena, a proveli su ga akademici sa Univeriteta Kembridž, Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta Floride i norveškog Univerziteta u Bergenu.
Uzroci nastanka ledenih doba još nisu potpuno poznati, ali se smatra da tome doprinose koncentracija metana i karbon dioksida u atmosferi, promene u Zemljinoj orbiti tokom kretanja oko Sunca i pokreti tektonskih ploča.
(Srna)
Ledeno doba je period u kojem se dešava dugoročni pad temperature površine Zemlje i atmosfere, što dovodi do formiranja ledenih ploča i glečera.
U Zemljinoj prošlosti desilo se najmanje pet ledenih doba, tokom kojih su se odvijali ciklusi formiranja i povlačenja glečera i ledenih ploča.
Naša planeta trenutno se nalazi u prelaznom, toplijem periodu u poslednjih 10 do 15 hiljada godina. Naučnici daju različlite procene o tome koliko taj period može da traje.
"Analize sugerišu da će sadašnji međuledeni period biti okončan u narednih 1 500 godina, ukoliko koncentracija karbon dioksida ne premaši 240 čestica po milionu", navodi se u studiji.
Trenutna koncentracija karbon dioksida u atmosferi je 390 čestica po milionu, a pod takvim uslovima nije moguće formiranje ledenih ploča, smatraju naučnici.
Istraživanje je zasnovano na varijacijama u Zemljinoj orbiti i uzorcima stena, a proveli su ga akademici sa Univeriteta Kembridž, Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta Floride i norveškog Univerziteta u Bergenu.
Uzroci nastanka ledenih doba još nisu potpuno poznati, ali se smatra da tome doprinose koncentracija metana i karbon dioksida u atmosferi, promene u Zemljinoj orbiti tokom kretanja oko Sunca i pokreti tektonskih ploča.
(Srna)
