Nemačke vlasti se nadaju da će uskoro imati digitalno složenu "slagalica" od hiljada u frozncle sečenih dokumenata nekadašnje tajne službe Štazi.
Dokumenti su izmešani i pocepani nakon pada DDR-a, a uskoro bi u celini mogli biti digitalno rekonstruisana pomoću kompjutera.
Probna faza ovog "faraonskog" poduhvata, vrednog osam miliona evra, polako se privodi kraju.
U novembru 1989. godine, stanovnici Berlina počeli su da ruše "Zid srama". I dok su svetske kamere beležile taj trenutak, drugi rušilački posao obavljan je daleko od očiju javnosti - Štazi, svemoćna politička policija istočnonemačkog režima, "upregla" se u uništavanje svojih tajni.
Tokom nekoliko nedelja, pripadnici ministarstva državne bezbednosti žurno su cepali na stotine hiljada dosijea, izveštaja i drugih akata pre nego što će masa naroda upasti u zgradu ministarstva i zaustaviti njihov rad.
Tako je spaseno 15.500 vreća sa 50.000 do 80.000 iscepanih dokumenata. Godine 1995. započeo je mukotrpan rad na rekonstrukciji ove arhive.
Projekat je započet s ciljem da se sačuva sećanje na jedan period nemačke istorije do kojeg je Nemcima posebno stalo. Od otvaranja arhive tajne policije, pre tačno 20 godina, do sada je 2,83 miliona ljudi imalo uvid u te akte, a broj podnosilaca zahteva daleko je veći.
"Bundestag je 2000. godine od nas tražio da istražimo mogućnost da se ova rekonstrukcija ubrza", rekao je AFP-u jedan od arhivara, dodajući da su došli na ideju o "virtuelnoj rekonstrukciji" uz pomoć računara.
Papirići se najpre razvrstavaju i skeniraju da bi se potom obavila njihova virtuela rekonstrukcija na osnovu nekoliko parametara kao što su vrsta i boja papira, veličina i tip slova.
Dosad je na ovaj način digitalizovano 70 vreća. Do kraja probne faze, za nekoliko meseci, trebalo bi da bude rekonstruisan sadržaj 400 vreća.
Početak sveobuhvatnog procesa rekonstrukcije trebalo bi da počne najranije 2013. ili 2014. godine.
(Tanjug)
Probna faza ovog "faraonskog" poduhvata, vrednog osam miliona evra, polako se privodi kraju.
U novembru 1989. godine, stanovnici Berlina počeli su da ruše "Zid srama". I dok su svetske kamere beležile taj trenutak, drugi rušilački posao obavljan je daleko od očiju javnosti - Štazi, svemoćna politička policija istočnonemačkog režima, "upregla" se u uništavanje svojih tajni.
Tokom nekoliko nedelja, pripadnici ministarstva državne bezbednosti žurno su cepali na stotine hiljada dosijea, izveštaja i drugih akata pre nego što će masa naroda upasti u zgradu ministarstva i zaustaviti njihov rad.
Tako je spaseno 15.500 vreća sa 50.000 do 80.000 iscepanih dokumenata. Godine 1995. započeo je mukotrpan rad na rekonstrukciji ove arhive.
Projekat je započet s ciljem da se sačuva sećanje na jedan period nemačke istorije do kojeg je Nemcima posebno stalo. Od otvaranja arhive tajne policije, pre tačno 20 godina, do sada je 2,83 miliona ljudi imalo uvid u te akte, a broj podnosilaca zahteva daleko je veći.
"Bundestag je 2000. godine od nas tražio da istražimo mogućnost da se ova rekonstrukcija ubrza", rekao je AFP-u jedan od arhivara, dodajući da su došli na ideju o "virtuelnoj rekonstrukciji" uz pomoć računara.
Papirići se najpre razvrstavaju i skeniraju da bi se potom obavila njihova virtuela rekonstrukcija na osnovu nekoliko parametara kao što su vrsta i boja papira, veličina i tip slova.
Dosad je na ovaj način digitalizovano 70 vreća. Do kraja probne faze, za nekoliko meseci, trebalo bi da bude rekonstruisan sadržaj 400 vreća.
Početak sveobuhvatnog procesa rekonstrukcije trebalo bi da počne najranije 2013. ili 2014. godine.
(Tanjug)
