Referendum o nezavisnosti Crne Gore podstakao je "slične nade" i u Španiji, jer su baskijski i katalonski separatisti u tome videli mogućnost da i njihove regije postanu suverene države, javila je agencija DPA.
Crnogorski referendum "pokazuje da je pravo na samoopredeljenje realno i da se primenjuje danas u srcu Evrope", saopštila je separatistička baskijska partija Batasuna. Lider katalonske separatističke partije Eskera republikana de Katalunja Žozep Ljuis Karod-Rovira rekao da, kad pomisli na Crnogorce, "oseća zdravu zavist".
U medjuvremenu španska vlada i velike partije odbacile su svako poredjenje Crne Gore i španskih regija u strahu od "povampirenja separatizma". Šef diplomatije Španije Migel Anhel Moratinos je istakao da nema nikakve sličnosti izmedju Španije i bivše Jugoslavije.
Dve zemlje se "ne mogu porediti ni politički, ni diplomatski, ni pravno", ocenio je on, dok visoki predstavnik Evropske Unije za spoljne poslove i bezbednost Havijer Solana naglasio da samo neko ko ima "delirijum tremens" može porediti Crnu Goru sa zemljama EU poput Španije.
Konzervativni dnevnici, medjutim, navode i kako je Crna Gora već bila nezavisna država, kao i da funkcioniše kao izdvojen entitet u odnosu na Srbiju, što nikada nije bio slučaj Katalonije ili Baskije.
Referendum u Crnoj Gori odigrao se zapravo u vreme žestoke debate o statusu baskijske i katalonske regije, s obzirom na to da španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero planira da pokrene mirovni proces s Baskijskom separatističko-terorističkom grupom ETA, a da je Katalonija već dobila veći stepen autonomije u odnosu na Španiju.
Separatisti i umereni nacionalisti u Španiji smatraju da male nacije u Evropi imaju pravo na samoopredeljenje, dok konzervtivna opozicija optužuje vladu Socijalističke radničke partije Španije i samog Sapatera da "dovode u opasnost jedinstvo zemlje" isuviše fleksibilnim stavom prema regijama.
Referendum u Crnoj Gori očekivalo je s puno nade 2,1 milion baskijskih nacionalista, budući da je ETA tokom četiri decenije borbe za nezavisnu Baskiju, koja bi obuhvatila severne delove Španije i jug Francuske, širom te iberijske zemlje, ubila više od 800 ljudi.
ETA je najavila trajan prekid vatre u martu, a premijer Sapatero namerava da otpočne mirovni proces i razgovore sa svim baskijskim političkim partijama o budućnosti te pokrajine.
Umerena baskijska nacionalistička partija PNV i radikalna Batasuna planiraju da zatraže, tokom pregovora, referendum kako bi Baskijci odlučili sami o svojoj budućnosti, što je Španija do sada kategorički odbacivala.
"Možda će biti potrebno više decenija i nekoliko referenduma do nezavisnosti", rekao je Žozeba Alvares, jedan od lidera Batasune, koju je Španija zabranila 2002. godine, optužujući je da je bila "političko krilo" ETA.
Gotovo polovina Baskijaca podržava nacionalističke partije poput Batasune, koja bi uskoro ponovo trebalo da bude legalizovana.
Sapaterova vlada nastoji da se sa separatizmom izbori nudeći separatistima veću autonomiju po ugledu na novi statut Katalonije, usvojen u parlamentu u Madridu, a koji treba da bude potvrdjen 18. juna na regionalnom referendumu.
Regionalizam je na ceni i u južnoj Andaluziji, koja nema svoj jezik poput Baskije ili Katalonije, ali traži da se prizna njen poseban identitet.
(Tanjug)
Crnogorski referendum "pokazuje da je pravo na samoopredeljenje realno i da se primenjuje danas u srcu Evrope", saopštila je separatistička baskijska partija Batasuna. Lider katalonske separatističke partije Eskera republikana de Katalunja Žozep Ljuis Karod-Rovira rekao da, kad pomisli na Crnogorce, "oseća zdravu zavist".
U medjuvremenu španska vlada i velike partije odbacile su svako poredjenje Crne Gore i španskih regija u strahu od "povampirenja separatizma". Šef diplomatije Španije Migel Anhel Moratinos je istakao da nema nikakve sličnosti izmedju Španije i bivše Jugoslavije.
Dve zemlje se "ne mogu porediti ni politički, ni diplomatski, ni pravno", ocenio je on, dok visoki predstavnik Evropske Unije za spoljne poslove i bezbednost Havijer Solana naglasio da samo neko ko ima "delirijum tremens" može porediti Crnu Goru sa zemljama EU poput Španije.
Konzervativni dnevnici, medjutim, navode i kako je Crna Gora već bila nezavisna država, kao i da funkcioniše kao izdvojen entitet u odnosu na Srbiju, što nikada nije bio slučaj Katalonije ili Baskije.
Referendum u Crnoj Gori odigrao se zapravo u vreme žestoke debate o statusu baskijske i katalonske regije, s obzirom na to da španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero planira da pokrene mirovni proces s Baskijskom separatističko-terorističkom grupom ETA, a da je Katalonija već dobila veći stepen autonomije u odnosu na Španiju.
Separatisti i umereni nacionalisti u Španiji smatraju da male nacije u Evropi imaju pravo na samoopredeljenje, dok konzervtivna opozicija optužuje vladu Socijalističke radničke partije Španije i samog Sapatera da "dovode u opasnost jedinstvo zemlje" isuviše fleksibilnim stavom prema regijama.
Referendum u Crnoj Gori očekivalo je s puno nade 2,1 milion baskijskih nacionalista, budući da je ETA tokom četiri decenije borbe za nezavisnu Baskiju, koja bi obuhvatila severne delove Španije i jug Francuske, širom te iberijske zemlje, ubila više od 800 ljudi.
ETA je najavila trajan prekid vatre u martu, a premijer Sapatero namerava da otpočne mirovni proces i razgovore sa svim baskijskim političkim partijama o budućnosti te pokrajine.
Umerena baskijska nacionalistička partija PNV i radikalna Batasuna planiraju da zatraže, tokom pregovora, referendum kako bi Baskijci odlučili sami o svojoj budućnosti, što je Španija do sada kategorički odbacivala.
"Možda će biti potrebno više decenija i nekoliko referenduma do nezavisnosti", rekao je Žozeba Alvares, jedan od lidera Batasune, koju je Španija zabranila 2002. godine, optužujući je da je bila "političko krilo" ETA.
Gotovo polovina Baskijaca podržava nacionalističke partije poput Batasune, koja bi uskoro ponovo trebalo da bude legalizovana.
Sapaterova vlada nastoji da se sa separatizmom izbori nudeći separatistima veću autonomiju po ugledu na novi statut Katalonije, usvojen u parlamentu u Madridu, a koji treba da bude potvrdjen 18. juna na regionalnom referendumu.
Regionalizam je na ceni i u južnoj Andaluziji, koja nema svoj jezik poput Baskije ili Katalonije, ali traži da se prizna njen poseban identitet.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.