Vatikan je prvi put u svojoj istoriji predstavio svetskoj javnosti veliki broj dokumenata iz svoje tajne arhive, uključujući i dokumenta o suđenju Galileja od pre 400 godina, kao i odluku odvrgavanja iz crkve Martina Lutera.
Reč je o stotinjak dokumenata, a među dokumentima je i pismo namenjeno papi Klementu Sedmom - u pismu se nalazi zahtev za razvod Henrija Sedmog od Katarine Aragonske, događaj koji je prethodio stvaranju engleske crkve.
Krajem prošle godine pojavila je vest o objavljivanju nekih dokumenata, jer su vatikanski zvaničnici odlučili da je došlo vreme da spisi izađu na videlo.
Broj dokumenata koji se nalazi u najbolje čuvanoj arhivi u svetu nije poznat, a najstariji dokument datira iz osmog veka.
Izložba je otvorena danas u Kaptolu u Rimu, a na njoj će se, između ostalog, naći i pisma koje je Sveta stolica razmenjivala s Adolfom Hitlerom, Mocartom i unukom Džingis-Kana.
Značajno mesto na izložbi zauzeće i pismo indijskog poglavice iz 1887, napisano na kori i adresirano na papu kao "velikog majstora u molitvi", te pismo Galileja nakon što mu je 1633. suđeno zbog jeresi.
Naravno, mnogi od dokumenata i dalje će ostati "na sigurnom", pažljivo sakriveni. Navodno, u papinoj tajnoj arhivi nalaze se i spisi koji dokazuju da je postojala veza između Vatikana i nacista u Drugom svetskom ratu.
Na izložbi će se naći i dokument o abdikaciji Kristine od Švedske koja se krune odrekla jer je prešla na katoličanstvo i kao takva nije mogla vladati protestanstskom Švedskom. Misterija o polu švedske kraljice nikada nije rešena, navodno je ona bila hermafrodit.
Osim toga, javnosti će biti izložen i dekret o izopštenju reformatora Martina Lutera 1512. godine, kratko i tužno pismo osuđene Marije Antoanete, koje je napisala pre pogubljena, Mikelanđelovo pismo iz 1550. godine o radu na bazilici Svetog Petra, dokumenti iz 1308. godine o suđenju vitezovima templarima.
(Srna)
Krajem prošle godine pojavila je vest o objavljivanju nekih dokumenata, jer su vatikanski zvaničnici odlučili da je došlo vreme da spisi izađu na videlo.
Broj dokumenata koji se nalazi u najbolje čuvanoj arhivi u svetu nije poznat, a najstariji dokument datira iz osmog veka.
Izložba je otvorena danas u Kaptolu u Rimu, a na njoj će se, između ostalog, naći i pisma koje je Sveta stolica razmenjivala s Adolfom Hitlerom, Mocartom i unukom Džingis-Kana.
Značajno mesto na izložbi zauzeće i pismo indijskog poglavice iz 1887, napisano na kori i adresirano na papu kao "velikog majstora u molitvi", te pismo Galileja nakon što mu je 1633. suđeno zbog jeresi.
Naravno, mnogi od dokumenata i dalje će ostati "na sigurnom", pažljivo sakriveni. Navodno, u papinoj tajnoj arhivi nalaze se i spisi koji dokazuju da je postojala veza između Vatikana i nacista u Drugom svetskom ratu.
Na izložbi će se naći i dokument o abdikaciji Kristine od Švedske koja se krune odrekla jer je prešla na katoličanstvo i kao takva nije mogla vladati protestanstskom Švedskom. Misterija o polu švedske kraljice nikada nije rešena, navodno je ona bila hermafrodit.
Osim toga, javnosti će biti izložen i dekret o izopštenju reformatora Martina Lutera 1512. godine, kratko i tužno pismo osuđene Marije Antoanete, koje je napisala pre pogubljena, Mikelanđelovo pismo iz 1550. godine o radu na bazilici Svetog Petra, dokumenti iz 1308. godine o suđenju vitezovima templarima.
(Srna)
