Svet ne bi trebalo da strahuje od ponovnog izbora Vladimira Putina (60) za predsednika Rusije, smatraju analitičari, jer se u godinama koje je proveo kao predsednik i premijer pokazao kao garant stabilnosti zemlje i kao čovek otvoren za širenje ekonomske saradnje.
Sve drugo je unutrašnje pitanje Rusije i njenih građana koji su više nego jasno njemu i svim drugim političarima u zemlji stavili do znanja šta sve treba da se promeni u ekonomskoj i političkoj sferi.
Od kada je prvi put izabran za predsednika pre 12 godina, Putinova politička karijera i popularnost u ruskom narodu neprestano je rasla, a uporedo sa njom i moć Rusije, koja se tokom devedesetih godina našla na veoma niskim granama.
Putin je rođen 7. oktobra 1952. u tadašnjem Lenjingradu.
Završio je Pravni fakultet.
Osamdesetih godina prošlog veka radio je kao agent KGB u Nemačkoj.
Prvi zamenik predsednika vlade Sankt Peterburga postao je 1994, a od 1996. godine je u Kremlju gde je do 2000, kada je prvi put postao predsednik Rusije, obavljao više dužnosti.
U periodu od 1996. do 2000. godine bio je direktor Federalne službe bezbednosti, ali i predsednik Vlade (od avgusta do decembra 1999. godine).
Drugi predsednički mandat osvojio je 2004. godine.
Oženjen je i ima dve kćerke.
Kada se ponovo nađe u Kremlju, Putin ali i Rusija će se suočiti sa novim izazovima potpuno različitim od onih pre 12 godina kada su kriminalne bande harale ulicama, cena nafte na svetskom tržištu bila niska i kada je besnela oružana pobuna u Čečeniji.
U njegovom predizbornom programu dominirala su obećanja da će se obračunati sa korupcijom, siromaštvom, nekompetentnošću državnih činovnika, da će pokrenuti industriju i povećati ulaganja u obrazovni sistem, kao i da će modernizovati armiju i učiniti je najmoćnijom u svetu.
Zvižduci Putinu uoči decembarskih parlamentarnih izbora u Olimpijskom centru u Moskvi gde se on obratio publici bokserskog meča, bili su prvi očigledan znak da on više ne uživa pređašnje, takoreći apsolutno poverenje građana.
Prvi put od početka državničke karijere Putin je aktivno učestvovao u predizbornoj kampanji i prvi put se svojim pristalicama obratio na predizbornom mitingu, ali to je istovremeno zvučalo i kao svojevrsno obraćanje međunarodnoj zajednici.
Tokom kampanje Putin se nije sučeljavao sa protivkandidatima niti ih je pominjao imenom.
Zato je iskoristio priliku da otkrije neke podatke iz svoje biografije koji su bili nepoznati javnosti - da je tajno kršten kao beba i da je imao starijeg brata koji je umro tokom opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
Modernizacija Rusije trebalo bi da bude njegov prioritet.
Privredna, vojna, ekonomska, ali i politička, jer je sasvim jasno da srednja klasa ruskog društva koja je formirana u godinama Putinove vlasti ne želi samo čvrstu ruku u Kremlju, nego i nekoga ko će umeti da odgovori na narasle demokratske potrebe.
Više puta je ponovio da će voditi bespoštednu borbu protiv terorista, a čuvena je njegova izjava od pre nekoliko godina da će teroriste pronalaziti i "tamaniti po klozetima" ako treba, a u njegovu odlučnost da se obračuna sa njima ne treba sumnjati.
Kada je reč o odnosima sa SAD, Putin je jasno stavio do znanja da je protivraketni štit kamen spoticanja i zatražio da pored usmenih uveravanja dobije i pisane garancije da taj sistem neće predstavljati pretnju za Rusiju.
Za američkog predsednika Baraka Obamu izjavio je da veruje da je "iskren čovek" i da je njegov predlog o "resetovanju" odnosa između Moskve i Vašingtona zaista bio iskren, iako činjenice govore da su ovi odnosi na najnižoj tački od vremena hladnog rata.
Kada je reč o Srbiji, a posebno o pitanju Kosova, tu ne treba očekivati ni najmanje odstupanje od onoga što su Putin i ruska vlada na čijem je čelu proveo poslednje četiri godine govorili i radili, pre svega u Ujedinjenim nacijama, gde su se principijelno zalagali za nenametnuta rešenja i kompromis prihvatljiv za sve.
Izgradnja Južnog toka u kojoj je Srbija čvorna tačka na Balkanu, ne bi trebalo da bude sporna.
To potvrđuju i poslednje izjave čelnika Gasproma koji najavljuju da će realizacija tog projekta biti započeta krajem tekuće godine, upravo prema Putinovom nalogu.
(Tanjug)
Sve drugo je unutrašnje pitanje Rusije i njenih građana koji su više nego jasno njemu i svim drugim političarima u zemlji stavili do znanja šta sve treba da se promeni u ekonomskoj i političkoj sferi.
Od kada je prvi put izabran za predsednika pre 12 godina, Putinova politička karijera i popularnost u ruskom narodu neprestano je rasla, a uporedo sa njom i moć Rusije, koja se tokom devedesetih godina našla na veoma niskim granama.
Putin je rođen 7. oktobra 1952. u tadašnjem Lenjingradu.
Završio je Pravni fakultet.
Osamdesetih godina prošlog veka radio je kao agent KGB u Nemačkoj.
Prvi zamenik predsednika vlade Sankt Peterburga postao je 1994, a od 1996. godine je u Kremlju gde je do 2000, kada je prvi put postao predsednik Rusije, obavljao više dužnosti.
U periodu od 1996. do 2000. godine bio je direktor Federalne službe bezbednosti, ali i predsednik Vlade (od avgusta do decembra 1999. godine).
Drugi predsednički mandat osvojio je 2004. godine.
Oženjen je i ima dve kćerke.
Kada se ponovo nađe u Kremlju, Putin ali i Rusija će se suočiti sa novim izazovima potpuno različitim od onih pre 12 godina kada su kriminalne bande harale ulicama, cena nafte na svetskom tržištu bila niska i kada je besnela oružana pobuna u Čečeniji.
U njegovom predizbornom programu dominirala su obećanja da će se obračunati sa korupcijom, siromaštvom, nekompetentnošću državnih činovnika, da će pokrenuti industriju i povećati ulaganja u obrazovni sistem, kao i da će modernizovati armiju i učiniti je najmoćnijom u svetu.
Zvižduci Putinu uoči decembarskih parlamentarnih izbora u Olimpijskom centru u Moskvi gde se on obratio publici bokserskog meča, bili su prvi očigledan znak da on više ne uživa pređašnje, takoreći apsolutno poverenje građana.
Prvi put od početka državničke karijere Putin je aktivno učestvovao u predizbornoj kampanji i prvi put se svojim pristalicama obratio na predizbornom mitingu, ali to je istovremeno zvučalo i kao svojevrsno obraćanje međunarodnoj zajednici.
Tokom kampanje Putin se nije sučeljavao sa protivkandidatima niti ih je pominjao imenom.
Zato je iskoristio priliku da otkrije neke podatke iz svoje biografije koji su bili nepoznati javnosti - da je tajno kršten kao beba i da je imao starijeg brata koji je umro tokom opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
Modernizacija Rusije trebalo bi da bude njegov prioritet.
Privredna, vojna, ekonomska, ali i politička, jer je sasvim jasno da srednja klasa ruskog društva koja je formirana u godinama Putinove vlasti ne želi samo čvrstu ruku u Kremlju, nego i nekoga ko će umeti da odgovori na narasle demokratske potrebe.
Više puta je ponovio da će voditi bespoštednu borbu protiv terorista, a čuvena je njegova izjava od pre nekoliko godina da će teroriste pronalaziti i "tamaniti po klozetima" ako treba, a u njegovu odlučnost da se obračuna sa njima ne treba sumnjati.
Kada je reč o odnosima sa SAD, Putin je jasno stavio do znanja da je protivraketni štit kamen spoticanja i zatražio da pored usmenih uveravanja dobije i pisane garancije da taj sistem neće predstavljati pretnju za Rusiju.
Za američkog predsednika Baraka Obamu izjavio je da veruje da je "iskren čovek" i da je njegov predlog o "resetovanju" odnosa između Moskve i Vašingtona zaista bio iskren, iako činjenice govore da su ovi odnosi na najnižoj tački od vremena hladnog rata.
Kada je reč o Srbiji, a posebno o pitanju Kosova, tu ne treba očekivati ni najmanje odstupanje od onoga što su Putin i ruska vlada na čijem je čelu proveo poslednje četiri godine govorili i radili, pre svega u Ujedinjenim nacijama, gde su se principijelno zalagali za nenametnuta rešenja i kompromis prihvatljiv za sve.
Izgradnja Južnog toka u kojoj je Srbija čvorna tačka na Balkanu, ne bi trebalo da bude sporna.
To potvrđuju i poslednje izjave čelnika Gasproma koji najavljuju da će realizacija tog projekta biti započeta krajem tekuće godine, upravo prema Putinovom nalogu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.