Penzionisani oficir CIA Brajan Latel tvrdi da je kubanski lider Fidel Kastro znao da će Li Harvi Osvald ubiti američkog predsednika Džona Kenedija.
"Bojao se Kenedija. I znao je da Kenedi želi da ga ubije. Kastro je, iz svog ugla, postupao u samoodbrani", kaže Latel.
Latelove tvrdnje stižu u pomalo nezgodno vreme – za godinu i po dana biće obeleženo pola veka od atentata u Dalasu.
Latel, koji je postao glavni obaveštajni oficir za Latinsku Ameriku, navodi da je Kastro 22. novembra 1963. godine naredio visokom oficiru kubanske obaveštajne službe da obrati pažnju na "najsitnije detalje i informacije" koje dolaze iz Teksasa, piše britanski "Gardijan".
Četiri sata kasnije, Kenedi je bio mrtav.
Latel tvrdi da je Kastro bio informisan da je Osvald rekao osoblju kubanske ambasade u Meksiko Sitiju, gde je bio odbijen za kubansku vizu, da će ubiti Kenedija da bi dokazao svoje komunističko ubeđenje.
"Fidel je znao Osvaldove namere i nije učinio ništa da bi ih sprečio", piše Latel u knjizi.
Bivši oficir američke obaveštajne službe objaviće sve informacije i podatke do kojih je došao u istraživanju u svojoj knjizi "Kastrove tajne – CIA i kubanska obaveštajna mašinerija", koja će biti objavljena sledećeg meseca.
U intervjuu za "Majami herald", Latel, koji je sada stariji predavač o Kubi na Univerzitetu u Majamiju, ističe da je otkrio te informacije ispitujući bivše kubanske obaveštajne oficire, kao i da su svi navodi potkrepljeni poverljivim državnim dokumentima SAD.
"Ne kažem da je Fidel Kastro naredio ubistvo. Ne kažem ni da je Osvald bio pod njegovom kontrolom. Možda i jeste, ali ja to ne tvrdim, zato što nisam mogao da pronađem dokaze za takve optužbe", kaže Latel.
"Ipak, sve što pišem potkrepljeno je dokumentima i zvaničnim izvorima. Da li je Fidel želeo Kenedija mrtvog? Da. Bojao se Kenedija. I znao je da Kenedi želi da ga ubije. Kastro je, ako tako može da se kaže, postupao u samoodbrani", dodaje bivši oficir CIA.
Latelova knjiga je, kako navodi Gardijan, prva ozbiljna i opširna studija Kastrovih obaveštajnih operacija u godinama nakon što je osvojio vlast marksističkom revolucijom u državnom udaru 1959. godine.
U knjizi Latel tvrdi da je prisluškivanje kubanskih obaveštajnih agenata nakon ubistva Kenedija pokazalo da je Kastrova špijunska služba iznenađujuće dobro upoznata sa Osvaldovim životom i prošlošću kada je zvanično bilo vrlo malo informacija.
Do tih informacija bivši oficir CIA došao je kada je intervjuisao tadašnjeg kubanskog obaveštajnog oficira Fiorentina Aspilagu Lombarda, koji je vodio Kastrove špijunske aktivnosti u Havani.
Aspilaga, koji je 1987. godine prebegao u SAD, lično je bio upoznat sa tim šta se dešavalo u obaveštajnom štabu u Havani i naređenju koje je kobnog novembarskog dana stiglo od Kastra da se prate sva dešavanja tog dana u Americi, posebno u Teksasu.
Nakon što je prebegao, Aspilaga je izneo optužbe na Kastrov račun, o navodnom raskošnom životu, otkrivajući detalje o njegovim lukzusnim jahtama, velikim posedima na Kubi i tajnom računu u švajcarskim bankama.
Tvrdnje da je Kastro bio obavešten o Osvaldovom obećanju kubanskim zvaničnicima da će ubiti Kenedija dolazi od nekoliko različitih izvora, uključujući i bivšeg doušnika i "super špijuna" za FBI Džeka Čajldsa, koji je uspeo da se ubaci u najbliži krug Kastrovih saradnika.
"Osvald je uleteo u ambasadu, zahtevajući vizu. Kada je njegov zahtev odbijen povikao je: 'Ubiću Kenedija zbog ovoga'", rekao je Čajlds.
Kastro je javno tvrdio da je Osvaldova poseta ambasadi "nebitna stvar" koju nisu primetili visoki zvaničnici u Havani.
Istraga koju su sprovele američke bezbednosne službe o atentatu na Kenedija, iako je ispitivala učešće kubanskih vlasti i njenog lidera Fidela Kastra, zaključila je da je Osvald delovao na svoju ruku i bez tuđe pomoći.
U Latelovoj knjizi spominju se i razne metode koje je CIA razmatrala kao način da ubije Kastra, od cigara koje eksplodiraju do otrovnih penkala.
(Tanjug)
Latelove tvrdnje stižu u pomalo nezgodno vreme – za godinu i po dana biće obeleženo pola veka od atentata u Dalasu.
Latel, koji je postao glavni obaveštajni oficir za Latinsku Ameriku, navodi da je Kastro 22. novembra 1963. godine naredio visokom oficiru kubanske obaveštajne službe da obrati pažnju na "najsitnije detalje i informacije" koje dolaze iz Teksasa, piše britanski "Gardijan".
Četiri sata kasnije, Kenedi je bio mrtav.
Latel tvrdi da je Kastro bio informisan da je Osvald rekao osoblju kubanske ambasade u Meksiko Sitiju, gde je bio odbijen za kubansku vizu, da će ubiti Kenedija da bi dokazao svoje komunističko ubeđenje.
"Fidel je znao Osvaldove namere i nije učinio ništa da bi ih sprečio", piše Latel u knjizi.
Bivši oficir američke obaveštajne službe objaviće sve informacije i podatke do kojih je došao u istraživanju u svojoj knjizi "Kastrove tajne – CIA i kubanska obaveštajna mašinerija", koja će biti objavljena sledećeg meseca.
U intervjuu za "Majami herald", Latel, koji je sada stariji predavač o Kubi na Univerzitetu u Majamiju, ističe da je otkrio te informacije ispitujući bivše kubanske obaveštajne oficire, kao i da su svi navodi potkrepljeni poverljivim državnim dokumentima SAD.
"Ne kažem da je Fidel Kastro naredio ubistvo. Ne kažem ni da je Osvald bio pod njegovom kontrolom. Možda i jeste, ali ja to ne tvrdim, zato što nisam mogao da pronađem dokaze za takve optužbe", kaže Latel.
"Ipak, sve što pišem potkrepljeno je dokumentima i zvaničnim izvorima. Da li je Fidel želeo Kenedija mrtvog? Da. Bojao se Kenedija. I znao je da Kenedi želi da ga ubije. Kastro je, ako tako može da se kaže, postupao u samoodbrani", dodaje bivši oficir CIA.
Latelova knjiga je, kako navodi Gardijan, prva ozbiljna i opširna studija Kastrovih obaveštajnih operacija u godinama nakon što je osvojio vlast marksističkom revolucijom u državnom udaru 1959. godine.
U knjizi Latel tvrdi da je prisluškivanje kubanskih obaveštajnih agenata nakon ubistva Kenedija pokazalo da je Kastrova špijunska služba iznenađujuće dobro upoznata sa Osvaldovim životom i prošlošću kada je zvanično bilo vrlo malo informacija.
Do tih informacija bivši oficir CIA došao je kada je intervjuisao tadašnjeg kubanskog obaveštajnog oficira Fiorentina Aspilagu Lombarda, koji je vodio Kastrove špijunske aktivnosti u Havani.
Aspilaga, koji je 1987. godine prebegao u SAD, lično je bio upoznat sa tim šta se dešavalo u obaveštajnom štabu u Havani i naređenju koje je kobnog novembarskog dana stiglo od Kastra da se prate sva dešavanja tog dana u Americi, posebno u Teksasu.
Nakon što je prebegao, Aspilaga je izneo optužbe na Kastrov račun, o navodnom raskošnom životu, otkrivajući detalje o njegovim lukzusnim jahtama, velikim posedima na Kubi i tajnom računu u švajcarskim bankama.
Tvrdnje da je Kastro bio obavešten o Osvaldovom obećanju kubanskim zvaničnicima da će ubiti Kenedija dolazi od nekoliko različitih izvora, uključujući i bivšeg doušnika i "super špijuna" za FBI Džeka Čajldsa, koji je uspeo da se ubaci u najbliži krug Kastrovih saradnika.
"Osvald je uleteo u ambasadu, zahtevajući vizu. Kada je njegov zahtev odbijen povikao je: 'Ubiću Kenedija zbog ovoga'", rekao je Čajlds.
Kastro je javno tvrdio da je Osvaldova poseta ambasadi "nebitna stvar" koju nisu primetili visoki zvaničnici u Havani.
Istraga koju su sprovele američke bezbednosne službe o atentatu na Kenedija, iako je ispitivala učešće kubanskih vlasti i njenog lidera Fidela Kastra, zaključila je da je Osvald delovao na svoju ruku i bez tuđe pomoći.
U Latelovoj knjizi spominju se i razne metode koje je CIA razmatrala kao način da ubije Kastra, od cigara koje eksplodiraju do otrovnih penkala.
(Tanjug)
