Hrišćanski velikodostojnici u Nemačkoj, Austriji i Rusiji oštro su kritikovali visokog saudijskog muftiju zbog poziva na rušenje crkava na Arabijskom poluostrvu.
U odvojenim saopštenjima rimokatolički biskupi u Nemačkoj i Austriji osudili su odluku velikog muftije šeika Abdulaziza Al al-Šaika kao neprihvatljivo osporovanje ljudskih prava za milione stranih radnika u Zalivu.
Arhiespiskop Marko Jegorjevski, na čelu odeljenja Ruske pravoslavne crkve za crkve u inostranstvu, rekao je da je ova fetva "alarmantna".
Ovako oštra kritika hrišćanskih poglavara usmerena protiv muslimanskih kolega veoma je retka.
Na hrišćanskim vebsajtovima javljeno je da je šeik Abdulaziz, jedan od najuticajnijih religijskih lidera u muslimanskom svetu, izdao fatvu prošle sedmice kao odgovor na pitanje kuvajtskog parlamentarca da li se može zabraniti gradnja crkava u Kuvajtu.
Šeik je donio odluku da dalju gradnju crkava treba zabraniti, a postojeće hrišćanske bogomolje uništiti.
Nadbiskup Robert Zolič, predsedavajući Njemačke biskupske konferencije rekao je da muftija nije pokazao poštovanje za religijsku slobodu i slobodnu koegzistenciju religija, što se posebno odnosi na strane radnike u ovoj zemlji čija se ekonomija bazira na njihovom radu.
"To će biti šamar u lice tim ljudima ako se im oduzme i taj mali broj crkava", istakao je on.
Najmanje 3,5 miliona hrišćana živi u Zalivu. Reč je većinom o radnicima katolicima iz Indije i Filipina, ali i zapadnjacima svih veroispovesti.
Saudijska Arabija zabranjuje sve nemuslimanske bogomolje, prisiljavajući hrišćane da se mole u privatnim kućama, zbog čega mogu da budu uhapšeni.
Postoje crkve za hrišćanske manjine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Bahreinu, Omanu i Jemenu.
Biskupska konferencija u Austriji, gde saudijski kralj Abdulah planira da otvori centar za međuverski dijalog, zatražila je zvanično objašnjenje od Rijada.
"Kako veliki muftija može da izda fetvu takve vrste iza leđa kralju? Vidimo kontradiktornost između postojećeg dijaloga, napora kralja i muftije", navodi se u saopštenju Biskupske konferencije.
U Moskvi je arhiepiskop Marko rekao agenciji Interfaks da se nada da će saudijski susedi biti iznenađeni ovim potezom šeika i da će ga ignorisati.
Katolička crkva apelovala je na muslimanske zemlje poslednjih godina da hrišćanskim manjinama u njihovim zemljama da istu slobodu religije koju muslimani uživaju u zemljama Zapada.
U Zalivu ima mali broj pravoslavnih, ali Moskovska patrijaršija u poslednjih nekoliko godina sve je glasnija u odbrani prava hrišćana širom sveta.
(Srna)
Arhiespiskop Marko Jegorjevski, na čelu odeljenja Ruske pravoslavne crkve za crkve u inostranstvu, rekao je da je ova fetva "alarmantna".
Ovako oštra kritika hrišćanskih poglavara usmerena protiv muslimanskih kolega veoma je retka.
Na hrišćanskim vebsajtovima javljeno je da je šeik Abdulaziz, jedan od najuticajnijih religijskih lidera u muslimanskom svetu, izdao fatvu prošle sedmice kao odgovor na pitanje kuvajtskog parlamentarca da li se može zabraniti gradnja crkava u Kuvajtu.
Šeik je donio odluku da dalju gradnju crkava treba zabraniti, a postojeće hrišćanske bogomolje uništiti.
Nadbiskup Robert Zolič, predsedavajući Njemačke biskupske konferencije rekao je da muftija nije pokazao poštovanje za religijsku slobodu i slobodnu koegzistenciju religija, što se posebno odnosi na strane radnike u ovoj zemlji čija se ekonomija bazira na njihovom radu.
"To će biti šamar u lice tim ljudima ako se im oduzme i taj mali broj crkava", istakao je on.
Najmanje 3,5 miliona hrišćana živi u Zalivu. Reč je većinom o radnicima katolicima iz Indije i Filipina, ali i zapadnjacima svih veroispovesti.
Saudijska Arabija zabranjuje sve nemuslimanske bogomolje, prisiljavajući hrišćane da se mole u privatnim kućama, zbog čega mogu da budu uhapšeni.
Postoje crkve za hrišćanske manjine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Bahreinu, Omanu i Jemenu.
Biskupska konferencija u Austriji, gde saudijski kralj Abdulah planira da otvori centar za međuverski dijalog, zatražila je zvanično objašnjenje od Rijada.
"Kako veliki muftija može da izda fetvu takve vrste iza leđa kralju? Vidimo kontradiktornost između postojećeg dijaloga, napora kralja i muftije", navodi se u saopštenju Biskupske konferencije.
U Moskvi je arhiepiskop Marko rekao agenciji Interfaks da se nada da će saudijski susedi biti iznenađeni ovim potezom šeika i da će ga ignorisati.
Katolička crkva apelovala je na muslimanske zemlje poslednjih godina da hrišćanskim manjinama u njihovim zemljama da istu slobodu religije koju muslimani uživaju u zemljama Zapada.
U Zalivu ima mali broj pravoslavnih, ali Moskovska patrijaršija u poslednjih nekoliko godina sve je glasnija u odbrani prava hrišćana širom sveta.
(Srna)
