Suđenje Andersu Beringu Brejviku, optuženom za ubistvo 77 ljudi u Norveškoj, počelo je danas u okružnom sudu u Oslu. Posle desničarskog salutiranja rekao da ne priznaje sud. Zaplakao, ali ne zbog žrtava...
Brejvik je ušao u sudnicu sa lisicama na rukama, koje su mu skinute kada je seo. On je potom stavio desnu pesnicu na srce i ispružio ruku u pozdrav.
"Ne priznajem norveške sudove. Vi ste dobili mandat od političkih stranaka koje podržavaju multikulturalizam. Ne priznajem nadležnost suda", rekao je Brejvik.
Na početku suđenja, nakon desničarskog salutiranja u prepunoj sudnici, Brejvik se rukovao sa tužiocima i sudskim službenicima.
Pošto je tužilac Inga Bejer Engh gotovo sat vremena čitala optužnicu protiv Brejvika uključujući "akte terorizma" uz navođenje imena svih 77 žrtava i kako su izgubili život, optuženi je opisao svoje postupke kao "surove, ali neophodne".
On nije pokazao nikakve emocije kada su čitana imena ubijenih, ali se zaplakao kad je pokazan njegov propagandni materijal.
Brejvik je priznao da je 22. jula aktivirao bombu nedaleko od zgrade vlade u Oslu, a zatim na ostrvu Utoja pucao na aktiviste podmlatka norveških liberala. U napadima je poginulo 77 uglavnom mlađih osoba.
Napadi su, rekao je Brejvik, bili neophodni kako bi zaštitio Norvešku od muslimana.
Prema njegovim tvrdnjama on je ta dela izveo sam, u samoodbrani, a protiv onih koje je nazvao "državnim izdajnicima" zbog "otvaranja" Norveške i dovođenja do multikulturalizma sa dozvoljavanjem "muslimanske invazije Evrope".
Više od 200 ljudi prati proces u specijalnoj sudnici u Oslu, a oko 700 preživelih i članova porodica žrtava gledaju suđenje putem video-linka koji se emituje u ograničenom sistemu širom zemlje.
"Danas počinje suđenje i to će biti težak trenutak za mnoge. Kada sam ga vidio poslednji put, on je pucao u moje prijatelje", izjavio je Vegard Gresli Venesland (28), jedan od preživelih sa Utoje.
U norveškoj javnosti postoji bojazan da će Brejvik uspeti da pretvori suđenje u platformu za propagandu svojih ideja protiv imigranata. Proces prati oko 800 novinara, a Brejvikovi advokati pozvali su 29 svedoka, od islamista do desničarskih blogera, kako bi razjasnili njegove poglede na svet.
Brejvik će početi da svedoči sutra, a očekuje se da će davati iskaz oko sedam dana.
On je u pismu koje je nedavno poslao norveškom listu "VG" rekao: "Izgleda da će se slučaj pred sudom pretvoriti u cirkus. To je apsolutno jedinstvena prilika da svetu objasnim ideju svog manifesta".
Brejvik je ranije rekao da je svojim napadima želeo da kazni "izdajnike" čija proimigrantska politika doprinosi prljanju norveške krvi.
Sebe je opisao kao pisca koji trenutno radi iz norveškog zatvora i mada je istražiteljima naveo da je borac protiv krajnje-desničarske ekstremističke grupe oformnjene po uzoru na Vitezove templare (hrišćane koji su ratovali krstaškim ratovima), policija nije našla ni traga o toj organizaciji.
Optuženi je naveo da ne priznaje autoritet sudije Venče Elizabet Arntzen, jer je ona navodno rekla, da je prijateljica sa sestrom bivšeg norveškog premijera i lidera norveške Laburističke stranke Gro Harlem Brundtlanda, jednog od krivca za multikulturalizam.
Prošle sedmice su objavljeni zvanični rezultati drugog psihijatrijskog veštačenja, kojim je utvrđeno da Bejvik ne boluje od psihoze i stoga može krivično da odgovara.
Novo veštačenje suprotno je rezultatima prve zvanične ekspertize, u kojoj su prošle godine stručnjaci ocenili da Brejvik boluje od "paranoične shizofrenije". To znači da bi Brejvik, ukoliko bude osuđen, bio poslat na lečenje u psihijatrijskoj ustanovi, umesto u zatvor.
Krajnju odluku o tome doneće sud u Oslu u presudi koja se očekuje u julu, kada će konačno biti rešeno pitanje da li Brejvik može krivično da odgovara za ubistva.
(agencije/MONDO)
"Ne priznajem norveške sudove. Vi ste dobili mandat od političkih stranaka koje podržavaju multikulturalizam. Ne priznajem nadležnost suda", rekao je Brejvik.
Na početku suđenja, nakon desničarskog salutiranja u prepunoj sudnici, Brejvik se rukovao sa tužiocima i sudskim službenicima.
Pošto je tužilac Inga Bejer Engh gotovo sat vremena čitala optužnicu protiv Brejvika uključujući "akte terorizma" uz navođenje imena svih 77 žrtava i kako su izgubili život, optuženi je opisao svoje postupke kao "surove, ali neophodne".
On nije pokazao nikakve emocije kada su čitana imena ubijenih, ali se zaplakao kad je pokazan njegov propagandni materijal.
Brejvik je priznao da je 22. jula aktivirao bombu nedaleko od zgrade vlade u Oslu, a zatim na ostrvu Utoja pucao na aktiviste podmlatka norveških liberala. U napadima je poginulo 77 uglavnom mlađih osoba.
Napadi su, rekao je Brejvik, bili neophodni kako bi zaštitio Norvešku od muslimana.
Prema njegovim tvrdnjama on je ta dela izveo sam, u samoodbrani, a protiv onih koje je nazvao "državnim izdajnicima" zbog "otvaranja" Norveške i dovođenja do multikulturalizma sa dozvoljavanjem "muslimanske invazije Evrope".
Više od 200 ljudi prati proces u specijalnoj sudnici u Oslu, a oko 700 preživelih i članova porodica žrtava gledaju suđenje putem video-linka koji se emituje u ograničenom sistemu širom zemlje.
"Danas počinje suđenje i to će biti težak trenutak za mnoge. Kada sam ga vidio poslednji put, on je pucao u moje prijatelje", izjavio je Vegard Gresli Venesland (28), jedan od preživelih sa Utoje.
U norveškoj javnosti postoji bojazan da će Brejvik uspeti da pretvori suđenje u platformu za propagandu svojih ideja protiv imigranata. Proces prati oko 800 novinara, a Brejvikovi advokati pozvali su 29 svedoka, od islamista do desničarskih blogera, kako bi razjasnili njegove poglede na svet.
Brejvik će početi da svedoči sutra, a očekuje se da će davati iskaz oko sedam dana.
On je u pismu koje je nedavno poslao norveškom listu "VG" rekao: "Izgleda da će se slučaj pred sudom pretvoriti u cirkus. To je apsolutno jedinstvena prilika da svetu objasnim ideju svog manifesta".
Brejvik je ranije rekao da je svojim napadima želeo da kazni "izdajnike" čija proimigrantska politika doprinosi prljanju norveške krvi.
Sebe je opisao kao pisca koji trenutno radi iz norveškog zatvora i mada je istražiteljima naveo da je borac protiv krajnje-desničarske ekstremističke grupe oformnjene po uzoru na Vitezove templare (hrišćane koji su ratovali krstaškim ratovima), policija nije našla ni traga o toj organizaciji.
Optuženi je naveo da ne priznaje autoritet sudije Venče Elizabet Arntzen, jer je ona navodno rekla, da je prijateljica sa sestrom bivšeg norveškog premijera i lidera norveške Laburističke stranke Gro Harlem Brundtlanda, jednog od krivca za multikulturalizam.
Prošle sedmice su objavljeni zvanični rezultati drugog psihijatrijskog veštačenja, kojim je utvrđeno da Bejvik ne boluje od psihoze i stoga može krivično da odgovara.
Novo veštačenje suprotno je rezultatima prve zvanične ekspertize, u kojoj su prošle godine stručnjaci ocenili da Brejvik boluje od "paranoične shizofrenije". To znači da bi Brejvik, ukoliko bude osuđen, bio poslat na lečenje u psihijatrijskoj ustanovi, umesto u zatvor.
Krajnju odluku o tome doneće sud u Oslu u presudi koja se očekuje u julu, kada će konačno biti rešeno pitanje da li Brejvik može krivično da odgovara za ubistva.
(agencije/MONDO)
