Uži krug šefova diplomatija evropskog bloka razmatra ideju o spajanju uloga predsedavajućeg Saveta EU i prvog čoveka Evropske komisije.
Kako je izjavio višerangirani izvor iz EU internet portalu "EUobzerver" nakon sastanka članova tzv refleksione grupe u klubu u Briselu, novi predsednik bi imao mnogo veća ovlaštenja nego što to trenutno imaju Herman van Rompej (Savet EU) i Žoze Manuel Barozo (Evropska komisija), ali i veći "diplomatski legitimitet", jer bi njega birali poslanici Evropskog parlamenta.
Novi lider predsedavao bi i Savetom za opšta pitanja (GAC), na mesečnim sastancima šefova diplomatija i ministara o unutrašnjoj politici EU.
Položaj predsednika Savjeta EU stvoren je Lisabonskim ugovorom 2009. godine. Međutim, postojeća struktura je nejasna i, na primer Van Rompej je nadgledao nedavnu diskusiju o fiskalnim reformama EU, dok Evropska komisija iznosi sopstvene ideje i provodi sve konačne odluke.
Van Rompej predstavlja Uniju i na međunarodnim samitima. On je glavni u smislu diplomatskog protokola, dok druga funkcija stvorena Lisabonskim ugovorom - visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, a koju trenutno obavlja Ketrin Ešton, bavi se svakodnevnim inostranim odnosima.
Tri funkcije sada se raspođeljuju dogovorom iza zatvorenih vrata između zemalja članica.
Predsedavanje GAC-om, koje je veoma važno telo za formiranje politike, i dalje vodi nacionalni ministar iz rotirajućeg predsedništva EU.
"Čuo sam stručna mišljenja da bi se funkcija Van Rompeja i Baroza mogla spojiti bez promena Lisabonskog ugovora, jer nema volje za novi sporazum", rekao je izvor iz EU.
Refleksionu grupu formirao je u martu šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele. Sastanak ove grupe planiran je još dva puta pre letne pauze a dokument o diskusiji bi se u septembru predao EU.
Preostale zemlje članice kluba su Austrija, Belgija, Danska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugalija i Španija, ali svaka zemlja ne prisustvuje uvek sastanku na ministarskom nivou.
(Srna)
Novi lider predsedavao bi i Savetom za opšta pitanja (GAC), na mesečnim sastancima šefova diplomatija i ministara o unutrašnjoj politici EU.
Položaj predsednika Savjeta EU stvoren je Lisabonskim ugovorom 2009. godine. Međutim, postojeća struktura je nejasna i, na primer Van Rompej je nadgledao nedavnu diskusiju o fiskalnim reformama EU, dok Evropska komisija iznosi sopstvene ideje i provodi sve konačne odluke.
Van Rompej predstavlja Uniju i na međunarodnim samitima. On je glavni u smislu diplomatskog protokola, dok druga funkcija stvorena Lisabonskim ugovorom - visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, a koju trenutno obavlja Ketrin Ešton, bavi se svakodnevnim inostranim odnosima.
Tri funkcije sada se raspođeljuju dogovorom iza zatvorenih vrata između zemalja članica.
Predsedavanje GAC-om, koje je veoma važno telo za formiranje politike, i dalje vodi nacionalni ministar iz rotirajućeg predsedništva EU.
"Čuo sam stručna mišljenja da bi se funkcija Van Rompeja i Baroza mogla spojiti bez promena Lisabonskog ugovora, jer nema volje za novi sporazum", rekao je izvor iz EU.
Refleksionu grupu formirao je u martu šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele. Sastanak ove grupe planiran je još dva puta pre letne pauze a dokument o diskusiji bi se u septembru predao EU.
Preostale zemlje članice kluba su Austrija, Belgija, Danska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugalija i Španija, ali svaka zemlja ne prisustvuje uvek sastanku na ministarskom nivou.
(Srna)
