Nova, velika kriza u svetskoj privredi mogla bi da se dogodi već u septembru, objavljeno je u Vašingtonu, na osnovu prognoze stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda.
Eksperti MMF-a ističu da su do ovog zaključka došli na osnovu proučavanja istorijata kriza u razdoblju od 1970. do 2011.
Sve krize su se javljale u (pred)izbornim godinama velikih sila (u ovom slučaju SAD i Kine), a po pravilu problemi su se javljalu u drugoj polovini godine.
Stručnjaci MMF-a, Ljuk Leven i Fabijan Valensia su za poslednju krizu u globalnoj ekonomiji, za njen početak označili naznake "stresa" u svetskom bankarskom sistemu.
Oštra kriza u bankarskom sektoru SAD i Velike Britanije je tako počela 2007, dok je u drugim zemljama buknula godinu dana kasnije, kada se otkrilo da i njihove banke rasplažu velikom količinom "zaraženih" hartija od vrednosti sa prakticno bankrotiranog američkog hipotekarnog tržišta.
Poznati ekonomista i nekadašnji šef ekonomskog tima MMF Kenet Rogof u svojoj analizi takođe tvrdi da se velike krize obično pojavljuju u izbornoj godini.
Analiza pokazuje, da je tokom minule četiri decenije Evropa bila ekonomski "najbezbedniji" region u svetu, jer je u tom razdoblju pretrpela samo jednu veliku krizu. Ali to "problematično" razdoblje još nije okončano i moglo bi da rezultira finansijskim kolapsom u celom svetu.
Stručnjaci MMF-a ističu da se u savremenoj svetskoj ekonomskoj istoriji s najvećim brojem kriza suočavala Afrika i Latinska Amerika koje su pretpele, u tom periodu, četiri krizna razdoblja. U "stopu" iz slede SAD i Rusija, a osim Evrope najmanje problema u vlastitim ekonomijama imale su Kanada i Australija.
Prema mišljenju stručnjaka MMF-a, "najspokojniji" period u svetskoj privredi je bilo razdoblje u prvih nekoliko godina ovog veka. Ali, u to vreme su viđeniji međunarodni ekonomisti upozoravali da će nakon tadašnje kreditnog "buma" verovatno uslediti bankarska, a potom i kriza cele ekonomije, što se i dogodilo već potkraj minule decenije.
(Tanjug/MONDO)
Sve krize su se javljale u (pred)izbornim godinama velikih sila (u ovom slučaju SAD i Kine), a po pravilu problemi su se javljalu u drugoj polovini godine.
Stručnjaci MMF-a, Ljuk Leven i Fabijan Valensia su za poslednju krizu u globalnoj ekonomiji, za njen početak označili naznake "stresa" u svetskom bankarskom sistemu.
Oštra kriza u bankarskom sektoru SAD i Velike Britanije je tako počela 2007, dok je u drugim zemljama buknula godinu dana kasnije, kada se otkrilo da i njihove banke rasplažu velikom količinom "zaraženih" hartija od vrednosti sa prakticno bankrotiranog američkog hipotekarnog tržišta.
Poznati ekonomista i nekadašnji šef ekonomskog tima MMF Kenet Rogof u svojoj analizi takođe tvrdi da se velike krize obično pojavljuju u izbornoj godini.
Analiza pokazuje, da je tokom minule četiri decenije Evropa bila ekonomski "najbezbedniji" region u svetu, jer je u tom razdoblju pretrpela samo jednu veliku krizu. Ali to "problematično" razdoblje još nije okončano i moglo bi da rezultira finansijskim kolapsom u celom svetu.
Stručnjaci MMF-a ističu da se u savremenoj svetskoj ekonomskoj istoriji s najvećim brojem kriza suočavala Afrika i Latinska Amerika koje su pretpele, u tom periodu, četiri krizna razdoblja. U "stopu" iz slede SAD i Rusija, a osim Evrope najmanje problema u vlastitim ekonomijama imale su Kanada i Australija.
Prema mišljenju stručnjaka MMF-a, "najspokojniji" period u svetskoj privredi je bilo razdoblje u prvih nekoliko godina ovog veka. Ali, u to vreme su viđeniji međunarodni ekonomisti upozoravali da će nakon tadašnje kreditnog "buma" verovatno uslediti bankarska, a potom i kriza cele ekonomije, što se i dogodilo već potkraj minule decenije.
(Tanjug/MONDO)
